Misterija 17 zareza na kosti medveda: Da li su ovo najstariji simboli severno od Karpata?

Vreme čitanja: oko 2 min.

Najmodernija ispitivanja pokazala da je desnoruki neandertalac namerno napravio linije na kosti radijusa pre između 115 i 130 hiljada godina

Neandertalac koji je živeo u pećini u Poljskoj pre između 115.000 i 130.000 godina urezao je 17 linija na kost medveda. Ovi misteriozni zarezi, koje je napravila jedna osoba, jedan su od najstarijih primera simbola na predmetima otkrivenim u Evropi i najstariji otkriven severno od Karpata, pokazala je najnovija studija.

Predmet je otkriven pre više od sedam decenija, ali do sada nije ozbiljno proučavan. Iako je nemoguće znati razloge zbog kojih je osoba pre toliko milenijuma odlučila da napravi 17 zareza na kosti, utvrđeno je da oni nisu nastali tokom procesa poput kasapljenja ili sečenja ulovljenog medveda, prenosi IFLScience.

- Fragment kosti radijusa medveda sa 17 zareza (od kojih je jedan nedovršen) iskopan je pedesetih godina u pećini Dzadova Skala u Poljskoj iz ostataka faune iz vremena od pre 115 do 130 hiljada godina. Ovaj predmet smatra se najranijim dokazom neandertalskih kognitivnih sposobnosti u regionu, ali nikad nije detaljno proučen. Sada je analiziran korišćenjem, mikroskopije i rendgenske kompjuterizovane tomografije. Proučavali smo morfologiju i metričke parametre zareza (dužinu, širinu, dubinu i ugao). Koristili smo i statističke analize i eksperimente da utvrdimo tehnike kojima su napravljeni. Rezultati pokazuju da je kost obeležena korišćenjem izmenjenih kamenih oruđa, kao i da ih je sve napravila jedna osoba, dešnjak, i to korišćenjem pokreta u istom pravcu koji su se ponavljali. Ovi zarezi na kosti su dokaz namerne akcije, a ne nešto do čega je došlo slučajno, tokom druge aktivnosti. To je još jedan dokaz razvoja simbolične kulture, koju su počeli da razvijaju hominini u Africi i Evroaziji, a predstavlja najstariju kost sa obeležjima severno od Karpata – navodi se u studiji objavljenoj u Journal of Archaeological Science.

Moderna predstava neandertalskog lovca u Galsko-rimskom muzeju u Belgiji... Foto: Arterra Picture Library / Alamy / Alamy / Profimedia

Tim poljskih istraživača u radu navodi da su zarezi na kosti imali veoma veliku prosečnu dužinu (91,43 μm) i širinu (0,7-1,4mm), što je mnogo različito od tragova koji ostaju nakon kasapljenja.

- Sličnost svih zareza je veoma važna, kao i „sistem“ – oni se ponavljaju. Sve morfološke i struturalne karakteristike zareza jasno potvrđuju da su zarezi na kosti set napravljen namerno i sa sistematskom organizacijom – navodi se u studiji.

Skoro istovremeno objavljena i je još jedna studija, u Quarternary Science Review, koja se bavi kasapljenjem medveda od strane neandertalaca u zapadnoj Evropi. Oni su analizirali kosti stare između 130.000 i 300.000 godina i utvrdili da su na njima postoje tragovi dranja kože i kasapljenja koji znače da su medvedi lovljeni radi hrane i krzna.

(Telegraf Nauka / IFLScience)