Vrhove koplja koristili su i za kasapljenje ulovljenih bizona: Neobičan eksperiment otkrio i kako
Lovci su uspeli da obrade bizona za tri sata i 10 minuta
Pripadnici Klovis kulture vrhove koplja prepoznatljive za njih koristili su i kao deo koplja, ali i kao svojevrsne noževe za kasapljenje ulovljenih životinja. To je zaključak tima američkih arheologa i antropologa.
U studiji objavljenoj u Journal of Archaeological Science: Reports istraživači su zamolili grupu lovaca da koristi replike vrhova koplja Klovis kulture za kasapljenje bizona, navodi Phys.org.
Preporučujemo
Sumerska skulptura stara više od 4.000 godina vraća se u kolevku
Novi vladar javno spalio leševe kraljevske porodice: Bila je to dramatična i ritualna promena režima
Ranija istraživanja pokazala su postojanje paleoameričke kulture u delovima Severne Amerike pre između 11500. i 10800. pre nove ere. Kultura je nazvana klovis, a najčvršći dokaz njihovog postojana su upravo ovi jedinstveni nazubljeni vrhovi koplja.
Da bi testirali svoje teorije, naučnici su angažovali grupu od pet modernih lovaca povezanih sa kompanijom za život u prirodi MeatEater. Oni jedu samo ono što ulove, pa imaju znanja o kasapljenju velike divljači. Imali su zadatak da to urade sa dva tipa oruđa – kamenim noževima bez drške i vrhom koplja sa drškom.
Lovci su uspeli da obrade bizona za tri sata i 10 minuta. To je pokazalo da su vrhovi koplja sa drškom efikasniji od kamenih noževa bez drške. Osim toga, bili su i bezbedniji jer se niko nije posekao, a posekotina je u drugom slučaju.
Tim je zbog toga zaključio da su pripadnici Klovis kulture koristili vrhove koplja za više aktivnosti, a jedna od njih bila je i kasapljenje životinje.
(Telegraf Nauka / Phys.org)