Na jelovniku kralja sve od turskog kebaba do pečenog kopuna… Rešena misterija 40.000 obroka dvojice vladara

Naučnici otkrili šta su jeli britanski kraljevi Džordž III i Džordž IV od 1788. do 1813.

Više od 40.000 obroka posluženih dvojici britanskih vladara – kralju Džordžu III i kralju Džordžu IV – otkrili su naučnici sa Univerzitetskog koledža Londona (UCL), Univerziteta u Birmingemu, Univerziteta Lids Beket i Univerziteta Eseksa, javio je UCL News.

Studija objavljena u žurnalu Foods & History predstavlja jedinstveni pogled na ishranu 18. i 19. veka u Britanskoj imperiji. Naučnici su identifikovali oko 3.000 jedinstvenih obroka i 40.000 posluženih obroka.

Preporučujemo

- Proučavanjem kuhinjskih beležaka kraljevske palate došli smo do neverovatnih otkrića o navikama u ishrani kralja Džordža III i njegovog sina, a kasnije kralja Džordža IV. Mnoga jela, poput turskog kebaba, spremljeni su jednom ili dvaput, što znači da je bilo dosta eksperimentisanja u dvorskoj kuhinji. Naša istraživanja pokazuju i da je hrana za decu često bila drugačija od hrane za odrasle: imala je manju količinu nutrijenata, ali je uključivala zdrave porcije povrća – rekao je dr Adam Krimbl, koautor studije i profesor UCL.

Podaci su prikupljeni iz kuhinjskih beleški nastalih u palati u Kjuu i Karltonovoj vili. U njima su zabeleženi obroci kojiu su služeni za svakim stolom između 1788. i 1813.

- Podaci do kojih smo došli zaista pokazuju razlike između navika u ishrani kralja i princa. Kralj Džordž IV bio je poznat po ljubavi prema skupljim i finijim stvarima, što je uključivalo i obroke. Za razliku od njega, kralj Džordž III više je voleo jednostavan, seoski život, pa se to reflektovalo i na njegove navike u ishrani. Jela sa jajima, ševom i strnadicom, kao i povrćem kome nije sezona, spadaju u najskuplja koja je jeo Džordž III, dok je princ uživao u raskošnim dezertima, velikoj količini alkohola i mesom koje je služeno za svaki obrok – rekla je dr Sara Foks, koautorka studije i profesorka Univerziteta u Birmingemu.

Hrana služena na dvoru pokazuje i uticaj širenja Britanske imperije na ishranu. Šećer, začini, čokolada, čaj i kafa pojavljuju se u 18. veku i transformišu kuhinju na Ostrvu. Tada počinju da se jedu pasta i parmezan, kao i turski kebab.

- Džordž III zaista je voleo pečenu piletinu i voćni tart ili puding za dezert. Obroci nisu bili mnogo različiti od današnjih. Ovi podaci su neverovatno vredni za shvatanje različitih članova kraljevskog domaćinastva, od kralja i kraljice do čistačica. Pokazuje nam kako su živeli javno, a kako privatno, kako je društveni status određivao ishranu, ali i šta su doktori smatrali zdravim a šta ne. Osim toga, ove informacije nam pomažu da shvatimo koji su sastojci, ukusi i kuvarske metode iz Britanije i ostatka sveta definisali britanski identitet za kuhinjskim stolom – dodala je Foksova.

Kralj Džordž III vladao je od 1760. do 1820. i za to vreme ovaj vladar iz dinastije Hanover suočavao se sa gomilom problema – od Američke revolucije u kojoj je izgubio kontrolu nad 13 severnoameričkih kolonija do poraza u ratu protiv revolucionarne Francuske. Njegov sin Džordž IV regent je postao još 1811, dok je kraljevsku krunu nosio od 1820. do 1830.

(Telegraf Nauka)