Pećinu smatrali vezom sa podzemnim svetom? U doba Rimskog carstva prizivali su mrtve u jami kraj Jerusalima
Ljudske lobanje, antičke uljane lampe i delovi oružja skriveni u pećini blizu Jerusalima pokazuju da je ovo mesto korišćeno za pokušaj nekromantije
Ljudske lobanje, antičke uljane lampe i delovi oružja skriveni u pećini blizu Jerusalima pokazuju da je ovo mesto u doba Rimskog carstva korišćeno za pokušaj razgovora sa mrtvima, što je praksa poznata i po imenu nekromantija, pokazala je nova studija naučnika iz Izraela, javlja LiveScience.
Proučavajući pronađene artefakte istraživači su doneli zaključak da su morbidni rituali izvođeni u pećini Teomim, oko 30 kilometara od Jerusalima, između drugog i četvrtog veka.
Kako navodi Boaz Zisu, arheolog Univerziteta Bar-Ilan u Izraelu, u to vreme većina jevrejskog stanovništva proterana je iz tog regiona zbog ustanka između 132. i 136. godine, a naseljeni su ljudi iz drugih, bližih delova carstva poput Sirije, Anadolije i Egipta.
- Nova paganska populacija stigla je u ono što se pre ustanka zvalo Judeja, a nakon njega Sirija-Palestina. Sa sobom su doneli nove ideje, nove običaje, a, kako se čini, i ideju nekromantije – rekao je Zisu.
On i arheolog Itan Klejn objavili su studiju o ovom otkriću u žurnalu Harvard Theological Review. Tu otkrivaju predmete otkrivene u pećini – više od 120 uljanih lampi, sekiru, vrhove koplja i tri lobanje.
Pećine Teomim ljudi posećuju još od praistorije, a u vreme Bar Kohbinog ustanka jevrejski pobunjenici krili su se u njoj od Rimljana. Tokom iskopavanja, istraživači su iz tog vremena otkrili tri grupe zlatnika i srebrnjaka.
- Stil lampi i nekih skrivenih novčića ukazuju na to da je pećina postala mesto nekromantije kada su stigli doseljenici i sa sobom doneli nove tradicije i rituale – rekao je Zisu.
Nekromantija se smatrala zlom i često je bila zabranjena u Rimskom carstvu. Uprkos tome, mnogi antički gradovi bili su sličnih „proročistva“ gde su ljudi verovali da mogu da razgovaraju sa ljudima. Ova pećina je jedno od takvih mesta.
- Sve je nađeno u skoro savršenom stanju. Malo je udaljeno od glavnog puta i duboko je u pećini, ali ne previše. Tu postoji i duboka jama koju su verovatno smatrali vezom sa podzemnim svetom – rekao je Zisu.
Kako je objasnio, predmeti su bili postavljeni u skladu sa htonskim verovanjima, tj. verovanjima u zagrobni život.
- Lobanje ukazuju na to da je cilj bio razgovor sa mrtvima koji bi mogli da predvide budućnost – rekao je arheolog.
Nekromantija je bila praksa kod mnogih naroda u antičko doba – od Starog Egipta do Persije i Vavilona. Najstarijim literarnim opisom prizivanja mrtvih smatra se deo iz Odiseje, kada Odisej odlazi u Had. Opisan je i na nekoliko mesta u Bibliji, kada se govori o kralju Saulu, ali i kod Strabona, koji tu praksu pripisuje Pesijancima.
(Telegraf Nauka/LiveScience)