Velika opasnost iz dubina Svemira preti Sunčevom sistemu? Naučnici misle da se ovo već jednom desilo

Popular Mechanics je objavio tekst o potencijalnoj opasnosti koja može da se vrati u Sunčev sistem. Prenosimo ga:

"Kada ste prvi put učili o Sunčevom sistemu, verovatno ste videli dijagrame koji su ga prikazivali kao uredan, sa planetama raspoređenim u kružnim orbitama oko Sunca na ravnoj diskastoj površini. Ali u stvarnosti, disk našeg Sunčevog sistema je daleko od ravnog. Ceo sistem je zapravo iskrivljen.

Preporučujemo

Da su ti uvodni prikazi bili tačniji, orbite planeta bile bi ekscentričnije - malo više izdužene nego savršeno kružne - a čitav disk bio bi nagnut. Dugo vremena naučnici nisu bili sigurni kako je tačno došlo do ovakvog oblika Sunčevog sistema. Ali nedavno su fizičari Garet Braun i Hano Rajn sa Univerziteta u Torontu, zajedno sa planetarnom naučnicom Renu Malhotrom sa Univerziteta u Arizoni, izneli hipotezu da bi uljez iz svemira mogao biti odgovoran za ovu neobičnu pojavu - ometajući formiranje našeg sistema.

„Scenario bliskog susreta sa substelarnim objektom nudi verodostojno objašnjenje za poreklo umerenih ekscentriciteta i nagiba orbita […] planeta“, naveli su istraživači u studiji nedavno objavljenoj na preprint serveru arXiv. Hipotetički objekat možda nije nužno bio planeta, ali bi morao biti dovoljno masivan da izazove gravitacioni poremećaj sa trajnim posledicama po disk Sunčevog sistema i orbite planeta.

Smatra se da je naš Sunčev sistem nastao iz magline - ogromnog oblaka prašine i gasa - pre oko 4,6 milijardi godina. Sunce se najverovatnije počelo formirati kada se ova maglina srušila pod uticajem udarnog talasa izbačenog eksplozijom supernove u njegovoj blizini. Od čestica prašine i gasa koje su ostale nakon toga formirao se protoplanetarni disk, iz kojeg su se kasnije kondenzovale planete, koje su zatim gravitacija Sunca privukla u njihove orbite.

Braun, Rajn i Malhotra veruju da je u nekom trenutku tokom formiranja Sunčevog sistema nepozvani gost mase između 2 i 50 puta veće od mase Jupitera uleteo u sistem dovoljno brzo da nagne disk i izduži orbite planeta pre nego što je pobegao. Korišćenjem numeričkih simulacija, istraživači su utvrdili da je verovatnoća da se takav događaj desi otprilike 1 prema 100 i da je taj misteriozni objekat prišao Suncu na manje od 20 AJ (1 AJ je rastojanje između Zemlje i Sunca).

Ako je takav uljez zaista postojao, još uvek nije poznato šta je on bio i gde je otišao. Da li je to bila lutajuća planeta koja je pobegla u svemirski bezdan, ili možda objekat sa toliko ekscentričnom orbitom da putuje do najudaljenijih delova Sunčevog sistema i treba mu milijarde godina da završi jedan krug?

Druga mogućnost navela je istraživače da razmotre scenario po kojem bi se ovaj misteriozni objekat jednog dana mogao vratiti u unutrašnji deo Sunčevog sistema. Dalje simulacije pokazale su da postoji mala verovatnoća da bi drugi gravitacioni susret sa ovim objektom mogao biti prilično haotičan—mogao bi izbaciti neku od planeta iz Sunčevog sistema ili dodatno deformisati i disk i orbite planeta.

Ali nemojte još početi sa pripremama za sudnji dan. Verovatnoća da se ovakav događaj ponovi iznosi između 1 prema 1.000 i 1 prema 10.000. Čak i ako se dogodi, ne moramo da brinemo bar narednih 20 miliona godina. Uf!"

(Telegraf Nauka/Popular Mechanics)