Svemir je star 27 milijardi godina, tamna materija ne postoji, tvrdi fizičar iz Kanade

Foto: Shutterstock / sakkmesterke

Svemir oduvek krije misterije koje podstiču ljudsku radoznalost. Do sada je nauka smatrala da svemir čine tri osnovna elementa: obična materija, tamna energija i tamna materija, ali profesor Radžendra Gupta sa Univerziteta u Otavi tvrdi da to nije slučaj.

Ovaj astrofizičar  izneo je smelu tvrdnju da tamna materija i tamna energija možda nisu neophodne da bi se objasnilo funkcionisanje svemira. Njegovo istraživanje, objavljeno u The Astrophysical Journal, izazvalo je buru u naučnoj zajednici, jer sugeriše da je svemir star 27 milijardi godina, što je gotovo duplo više od trenutno prihvaćene starosti od 13,8 milijardi godina.

Preporučujemo

U srcu Guptinog istraživanja leži kombinacija dve teorije: teorija promenljivih koeficijenata sprezanja (PKS) i umaranje svetlosti (US). Ove dve teorije dovode u pitanje naše osnovno razumevanje prirodnih zakona, piše Earth.com.

Teorija PKS sugeriše da osnovne prirodne konstante, kao što su brzina svetlosti ili električni naboj, nisu uvek fiksne, već se mogu menjati kroz vreme i prostor. Ova ideja mogla bi promeniti način na koji razmišljamo o česticama, galaksijama i univerzumu u celini.

Drugi ključni koncept u Guptinom radu je teorija umaranja svetlosti. Tradicionalno, crveni pomak svetlosti udaljenih galaksija, način na koji se svetlost rasteže u duže, crvenije talasne dužine, tumači se kao dokaz širenja svemira. Međutim, model US predlaže drugačije objašnjenje: svetlost gubi energiju na dugim putovanjima kroz svemir, što izaziva crveni pomak, a ne širenje univerzuma.

Kombinovanjem ovih teorija, PKS+UL model pruža novu perspektivu na kosmičke fenomene, uključujući širenje svemira, bez potrebe za tamnom energijom ili materijom. Zanimljivo je da ova teorija otvara vrata drugačijim tumačenjima ranijih posmatranja, koja su do sada zbunjivala naučnike.

Tamna materija, za koju se veruje da čini oko 27% univerzuma, odavno je ključ za razumevanje ponašanja galaksija. Još 1930-ih, astronom Fric Cviki je primetio da se galaksije u jatima kreću brže nego što bi trebalo s obzirom na vidljivu masu, što je navelo naučnike da zaključe da neka nevidljiva sila utiče na njihovo kretanje.

Od tada, tamna materija postaje neophodan deo kosmoloških modela. Smatra se da ona drži galaksije na okupu, poput nevidljivog lepka, i igra ključnu ulogu u formiranju kosmičkih struktura. Bez nje, galaksije bi se verovatno raspale zbog nedovoljne mase.

Međutim, fizičar iz Kanade osporava ovaj koncept. On tvrdi da ne postoji potreba za tamnom materijom kako bi se objasnilo ponašanje galaksija, i sugeriše da promene u prirodnim konstantama i umaranje svetlosti mogu ponuditi bolja objašnjenja za kosmička posmatranja.

- Nalazi studije potvrđuju naš prethodni rad, koji je sugerisao da je svemir star 26,7 milijardi godina, čime se eliminiše potreba za postojanjem tamne materije - navodi Gupta u svojoj studiji.

Jedna od ključnih pretpostavki u savremenoj kosmologiji je širenje svemira, koje je povezano sa teorijom Velikog praska. Prema ovoj teoriji, svemir je nastao pre oko 13,8 milijardi godina u jednom kataklizmičnom događaju i od tada se širi.

Međutim, Guptin rad izaziva ovu tvrdnju. On tvrdi da kosmička ekspanzija nije posledica tamne energije, već da je rezultat slabljenja prirodnih sila. Ovo preispitivanje može značajno promeniti način na koji razumemo razvoj svemira.

- Suprotno standardnim kosmološkim teorijama gde se ubrzano širenje svemira pripisuje tamnoj energiji, naši nalazi ukazuju da je to širenje rezultat slabljenja prirodnih sila, a ne tamne energije - objašnjava Gupta.

Ključ za Guptin rad leži u proučavanju crvenih pomaka, koji se koriste za merenje udaljenosti galaksija i određivanje starosti svemira. Tradicionalno, ovi pomaci se tumače kao dokaz širenja svemira, ali Gupta predlaže da su oni posledica gubitka energije svetlosti tokom njenog putovanja kroz prostor.

- Postoji nekoliko radova koji dovode u pitanje postojanje tamne materije, ali koliko znam, moj rad je prvi koji eliminiše njeno kosmološko postojanje, a pritom je u skladu sa ključnim kosmološkim posmatranjima - ističe Gupta.

Njegovo istraživanje postavlja temelj za nova razmatranja o kosmičkoj mikrotalasnoj pozadini, formiranju galaksija i evoluciji svemira.

Iako su Guptine tvrdnje revolucionarne, mnogi naučnici upozoravaju da je potrebno dodatno istraživanje i testiranje njegovih hipoteza. Kritičari naglašavaju da postoje obilni podaci koji podržavaju postojeće modele, poput konstantnosti fizičkih zakona i širenja svemira. Međutim, kako tehnologija napreduje, naučnici će imati priliku da testiraju PTS+US model pomoću naprednih teleskopa i instrumenata za merenje kosmičkog zračenja i udaljenih galaksija. Ako se njegove teorije pokažu tačnim, one bi mogle radikalno promeniti naše razumevanje kosmosa i postaviti nova pitanja o postojanju univerzuma, njegovoj starosti i njegovim zakonima.

Za sada, Guptino istraživanje je još jedan deo slagalice u dugotrajnoj potrazi za konačnim razumevanjem svemira.

- Svaki nova informacija pomaže nam da sagledamo svemir iz drugačijeg ugla, čak i ako to znači preispitivanje onoga što smo do sada mislili da razumemo - zaključuje Gupta.

(Telegraf Nauka / Earth.com)