• 0

Vreme čitanja: oko 3 min.

Od špijunskog satelita do svemirskog teleskopa

D. M.

Vreme čitanja: oko 3 min.

NASA se sprema za lansiranje svemirskog teleskopa „Nensi Grejs Roman“ u maju 2027. Nazvan „Hablov rođak širokog pogleda“, ovaj najsavremeniji teleskop obećava revoluciju u našem shvatanju egzoplaneta i daljeg univerzuma.

  • 0

Teleskop će imati vidno polje 100 puta veće nego „Hablov“ infracrveni instrument. To znači da će „Roman“ moći da snimi mnogo veće površine neba za mnogo kraće vreme.

Naučnici odeljenja za fiziku i astronomiju na Pensilvanijskom univerzitetu željno očekuju „Romanov“ put u kosmos. Oni su deo tima koji kreira analitički softver za ekstrakciju naučnih nalaza iz „Romanovih“ snimaka.

Istraživači sa Pensilvanijskog univerziteta će analizirati milijarde snimaka galaksija radi mapiranja tamne materije do najranijih kosmičkih vremena, izučavati vremensku varijabilnost daleke svetlosti i ispitivati najpotmulije susede Mlečnog puta, piše Penn Today.

NASA je 2011. godine dobila poziv od Nacionalne službe za izviđanje (NRO), koja pravi opremu za Centralnu obaveštajnu agenciju, Nacionalnu službu bezbednosti i druge vladine agencije.

Imali su nekoliko špijunskih satelita koje ne koriste i mislili su da bi ih NASA mogla hteti jer imaju neke vrhunske instrumente koji bi se mogli iskoristiti za gledanje u suprotnom smeru – u svemir.

„Roman“ je prvobitno bio nazvan „Infracrveni teleskop širokog polja“ (WFIRST), što je bila aluzija na jedan od njegovih ciljeva. Postojao je projekat za misiju koja bi posmatrala egzoplanete i suparnički predlog za misiju koja bi se bavila kosmologijom.

NASA je shvatila da može u izvesnoj meri uraditi oboje istim teleskopom. Jedna od stvari koju će „Roman“ pokušati da shvati bolje jeste način na koji se stopa širenja univerzuma ubrzava zbog tamne energije.

WFIRST je preimenovan u svemirski teleskop „Nensi Grejs Roman“ 2020. godine u čast prvog glavnog astronoma NASA. Nensi Grejs Roman je imala bitnu ulogu u obezbeđivanju sredstava za „Habl“, tako da je poznata kao „majka svemirskog teleskopa ‘Habl’“.

teleskop Roman simulacija

Foto: Wikipedia/NASA's Goddard Space Flight Center

Opservacije

„Roman“ će posmatrati supernove tipa Ia i fokusiraće se na upotrebu tih stelarnih eksplozija kao kosmoloških oruđa za razumevanje prirode tamne energije, misteriozne sile otkrivene 1998, koja čini oko 70% univerzuma.

Supernove tipa Ia su naročito korisne za tu svrhu jer se mogu upotrebiti kao „standardne sveće“, što znači da shvatanjem intrinsičnog sjaja ovih supernova astronomi mogu tačno odrediti njihove udaljenosti od Zemlje.

Osim posmatranja supernova, „Roman“ će obavljati opsežna ispitivanja galaksija, koja mogu obezbediti bogat kontekst za izučavanje supernova, omogućavajući korelaciju osobina supernova sa karakteristikama njihovih matičnih galaksija, što bi dalo uvide o pretečama supernova i njihovim okruženjima.

„Roman“ će takođe omogućiti duboke i široke kapacitete snimanja za posmatranje velikog broja supernova tipa Ia na većim površinama neba. To je bitno radi identifikacije i izučavanja ovih supernova u širokom opsegu crvenih pomaka – kad se svetlost iz nekog objekta u svemiru, kao što je zvezda, galaksija ili supernova, pomera ka dužim, crvenijim talasnim dužinama dok putuje ka posmatraču.

Naučnici će se baviti gravitacionim sočivom, koristeći podatke na nivou piksela kako bi došli do saznanja o tamnoj materiji i tamnoj energiji i ranom univerzumu. Gravitaciono sočivo je fenomen predviđen Ajnštajnovom opštom teorijom relativnosti: gravitacija nekog masivnog objekta, poput grupe galaksija, savija i uvećava svetlost koja dolazi od dalekih objekata iza njega. Nove tehnike veštačke inteligencije biće ključne za izvlačenje informacija iz podataka.

Prateći stelarna kretanja u Mlečnom putu, „Roman“ će doprineti rasvetljavanju ekspanzivne galaktičke strukture. „Galaktička arheologija“ je polje gde naučnici sastavljaju kosmičku slagalicu početka univerzuma proučavajući prastare zvezde. U tom cilju će se iskoristiti „Romanovi“ napredni kapaciteti za slaba sočiva i opservaciju prigušenih zvezda.

Astronomska grupa sa Pensilvanijskog univerziteta ima značajnu ulogu i u projektu svemirskog teleskopa „Euklid“ Evropske svemirske agencije, koji je lansiran prošlog leta.

U projektu „Roman“ predstavljaju verovatno najveću univerzitetsku grupu u SAD. Te projekte predvode laboratorije NASA, u ovom slučaju Laboratorija za mlazni pogon (JPL).

(Telegraf Nauka/Penn Today)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>