• 2

Vreme čitanja: oko 3 min.

Šta je bilo prvo – crne rupe ili galaksije?

D. M.

Vreme čitanja: oko 3 min.

Novi nalazi su totalno uzdrmali naše znanje o formiranju galaksija. Crne rupe su ne samo postojale na početku vremena, već su stvarale nove zvezde i bile moćan pokretač formiranja galaksija.

  • 2
crna rupa

Foto: Pixabay

Ovi uvidi ruše teorije o tome kako crne rupe oblikuju kosmos, dovodeći u pitanje klasično shvatanje da su se formirale nakon pojave prvih zvezda i galaksija.

Umesto toga, crne rupe su možda drastično ubrzale nastanak novih zvezda tokom prvih 50 miliona godina univerzuma, vrlo kratko u njegovoj istoriji od 13,8 milijardi godina, piše Hub.

„Znamo da ogromne crne rupe postoje u centru galaksija blizu našeg Mlečnog puta, ali je sad veliko iznenađenje da su takođe bile prisutne na početku univerzuma i to gotovo kao gradivni elementi ili semenje za rane galaksije“, kaže Džozef Silk, profesor fizike i astronomije na Univerzitetu Džons Hopkins. „One su zaista podstakle sve, kao ogromni pojačivači za formiranje zvezda“.

Daleke galaksije iz vrlo ranog univerzuma, posmatrane kroz svemirski teleskop „Džejms Veb“, izgledaju mnogo sjajnije nego što su naučnici predvideli i pokazuju neobično velike brojeve mladih zvezda i supermasivnih crnih rupa.

Opšteprihvaćeno mišljenje je da su se crne rupe formirale nakon kolapsa supermasivnih zvezda i da su se galaksije formirale nakon što su prve zvezde obasjale mračni rani univerzum.

Međutim, nova analiza sugeriše da su crne rupe i galaksije koegzistirale i uticale jedne na druge tokom prvih 100 miliona godina. Ako bi čitava istorija univerzuma stala u kalendar sa 12 meseci, te godine bi bile kao prvi dani januara.

„Smatramo da su izlivi iz crnih rupa rasturali oblake gasa, pretvarajući ih u zvezde i znatno ubrzavajući formiranje zvezda“, kaže Silk. „Inače je vrlo teško razumeti odakle su te blještave galaksije došle jer su one obično manje u ranom univerzumu. Zašto bi pravile zvezde tako brzo?“.

Crne rupe su oblasti u svemiru gde je gravitacija toliko jaka da ništa ne može da im pobegne, čak ni svetlost. Zbog te sile one stvaraju moćna magnetna polja koja prave žestoke oluje, izbacujući burnu plazmu i na kraju delujući kao ogromni akceleratori čestica. Taj proces je verovatno razlog zašto je „Veb“ uočio više tih crnih rupa i jarkih galaksija nego što su naučnici očekivali, kaže Silk.

„Ne možemo baš videti te burne vetrove ili mlazove na vrlo velikoj daljini, ali znamo da moraju biti prisutni pošto vidimo mnogo crnih rupa rano u univerzumu“, objašnjava Silk. „Ti enormni vetrovi iz crnih rupa udaraju u obližnje oblake gasa i pretvaraju ih u zvezde. To je karika koja nedostaje za objašnjenje zašto su te prve galaksije toliko sjajnije nego što smo očekivali“.

Silk i kolege pretpostavljaju da je rani univerzum imao dve faze. Tokom prve faze, vrlo brzi izlivi iz crnih rupa ubrzali su formiranje zvezda, a onda su, u drugoj fazi, ti izlivi usporili. Nekoliko stotina miliona godina nakon velikog praska, oblasi gasa su rastureni zbog magnetnih oluja supermasivnih crnih rupa i nove zvezde su nastajale mnogo brže nego milijardama godina kasnije u normalnim galaksijama. Stvaranje zvezda je usporilo jer su ti moćni izlivi prešli u stanje očuvanja energije, redukujući gas dostupan za formiranje zvezda u galaksijama.

„Mislili smo da su se u početku galaksije formirale nakon kolapsa ogromnog oblaka gasa. Veliko iznenađenje je da je u središtu tog oblaka bila klica – velika crna rupa – koja je pomogla da se unutrašnji deo oblaka brzo pretvori u zvezde, mnogo brže nego što smo očekivali. I stoga su prve galaksije neobično sjajne“, kaže Silk.

Naučnici očekuju da će buduće „Vebove“ opservacije, sa preciznijim registrovanjem zvezda i supermasivnih crnih rupa u ranom univerzumu, doprineti potvrđivanju njihovih kalkulacija. Te opservacije će takođe pomoći naučnicima sa sklope više informacija o evoluciji univerzuma.

A naš početak? Sunce je jedna od 100 milijardi zvezda u Mlečnom putu, u čijem centru se takođe nalazi masivna crna rupa.

(Telegraf Nauka/Hub)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • V.A.Laki

    8. februar 2024. | 09:30

    Ako bi se rešile sve misterije Univerzuma, ovaj više ne bi imao smisla da postoji !? Nastao bi jedan novi Univerzum s'velikim bum-om !?, itd, itd,... P.S.-Neko je jednom prilikom napisao : 'Protiv svega postojećeg - u ime svega predstojećeg !'

  • Brk

    8. februar 2024. | 09:04

    Malo pre sam ostavio komentar o naucnicima nagađačima koji su promasili sve o porastu globalne temperature i koji veze sa zivotom nemaju već samo pretpostavljaju i nagađaju nesto sto je nedokazivo i sto obican covek nece da ispituje i trazi odgovore vec maksimalno ako ima interesovanje na tu temu moze da razhlaba sa drugarima u kafani baratajuci takode pretpostavkama kladeci se u pivo ko je u pravu bez obzira ato mikada nece aaznati.

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>