Vreme čitanja: oko 2 min.
Nešto strašno se dešava noktima nakon šetnje u svemiru
Vreme čitanja: oko 2 min.
Priznajmo, odlazak u svemir je muka za ljudsko telo. Evoluirali smo u zemaljskom okruženju tokom stotina miliona godina – oduzmite to zemaljsko okruženje i stvari kreću pogrešnim putem.
Dolazi do gubitka koštane i mišićne gustine. Dolazi do problema sa vidom zbog previše tečnosti u mozgu; bez gravitacije, telesna tečnost je slobodna da pluta unaokolo bez pravila. Dolazi do problema sa mokrenjem; ispostavlja se da je gravitacija prilično bitna za naš osećaj kad treba da uriniramo. Dolazi do potencijalne erektilne disfunkcije (i to ne zbog razloga koji vam je na pameti), piše Science Alert.
I kao naročito bizaran negativni efekat kosmičkog putovanja, nakon izvođenja neke aktivnosti van svemirske letelice (EVA), poznatije kao šetnja svemirom, iznenađujućem broju astronauta nokti…otpadaju.
Preporučujemo
Svemirski letovi opasni po zdravlje: Kosmička radijacija izaziva impotenciju kod astronauta, tvrde naučnici
Novi eksperimenti u „Nebeskoj palati“: Kineski astronauti trčali u orbiti, pa testirali mišiće i vid
Da, gadno! Tehnički naziv je oniholiza i taj problem izgleda ima više veze atmosferskim pritiskom nego sa gravitacijom.
U svemiru ima vrlo, vrlo malo pritiska u okruženju, a to nije baš dobro za ljudsko telo. Da bi bili maksimalno bezbedni tokom izvođenja EVA, svemirsko odelo astronauta treba da bude pod pritiskom. Sve je u redu dok nisu u pitanju šake.
Rukavice pod pritiskom ograničavaju pokrete i stvaraju tačke pritiska tokom zadataka, ponekad izazivajući bol, zamor mišića, abrazije i teže povrede poput oniholize.
EVA može trajati prilično dugo – najduža evidentirana je trajala osam sati i 56 minuta. (Da, pre nego što upitate, svemirsko odelo ima rešenje za mokrenje). To je dugo vreme za nošenje rukavica koje može izazvati i pogoršati povrede šaka.
Šake su prilično važne, naročito ako obavljete manuelne zadatke izvan svemirske stanice koji se ne mogu uraditi ni na koji drugi način. Mnogo pažnje je posvećeno ovom problemu, koji se izgleda događa bez obzira na dizajn rukavice, a otkrivanje tačnog razloga pokazalo se kao iznenađujuće teško.
Godine 2010, istraživači su ispitivali 232 povrede šake koje su astronauti prijavili i otkrili su značajnu korelaciju između širine i obima metakarpofalangealnih zglobova astronauta – to su zglobovi na vrhu pesnice, gde se sastaju dlan i prsti – i rizika od povrede.
Ta studija je ukazala da rukavice svemirskog odela ograničavaju pokretljivost tih zglobova, što vrši dodatni pritisak na prste, smanjujući protok krvi, oštećujući tkivo i izazivajući oniholizu.
Rukavice svemirskog odela su prilično složene. Napravljene su od najmanje četiri sloja: ugodnog sloja u direktnom kontaktu sa kožom, sloja koji se naduva i ukruti kad je rukavica pod pritiskom, sloja koji ograničava krutost i omogućava pokrete, i spoljnjeg termalnog sloja – spoljnjeg sloja svemirskog odela koji štiti od svemirskih uticaja. Taj spoljnji sloj ima nekoliko slojeva.
U cilju redukcije faktora rizika povezanih sa oniholizom, naučnici su ranije ove godine objavili studiju koja je obuhvatila 31 povredu – 27 tokom vežbi i četiri tokom EVA. Zaključili su da dizajn rukavice ima vrlo važnu ulogu. Većina povreda se dešavala na srednjem prstu; veličina rukavice i dužina srednjeg prsta su takođe imali značaj. A oniholiza se činila verovatnijom kod žena nego kod muškaraca.
Sve u svemu, nalazi sugerišu da loša podešenost možda ima značaj…mada, rukavice su individualno podešene, barem za astronaute NASA. Međutim, rešenje je možda konačno na vidiku sa novim svemirskim odelima za lunarni program „Artemida“.
Dakle, to je jedna stvar manje za brigu. Sad neko treba da smisli šta da se radi u slučaju potrebe da se podrigne.
(Telegraf Nauka/Science Alert)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
