Vreme čitanja: oko 1 min.
Organska jedinjenja izbijaju iz skrivenog okeana na Jupiterovom ledenom mesecu Ganimedu
Vreme čitanja: oko 1 min.
Ganimed, jedan od najvećih meseca u solarnom sistemu, ima slani okean ispod površine koji možda sadrži organska jedinjenja.
Svemirska letelica „Džuno“ je detektovala soli i organska jedinjenja na površini Ganimeda, najvećeg Jupiterovog meseca, piše Live Science.
Do tog otkrića je došlo tokom proletanja u junu 2021. pomoću spektrometra za infracrveno mapiranje (JIRAM), instrumenta za ispitivanje hemije i interakcija u atmosferama Jupitera i njegovih meseca. Ganimed, jedan od tih meseca i najveći mesec u solarnom sistemu – 5.268 kilometara širok, veći od planete Merkur – ima ogromni okean ispod svoje ledene kore.
Preporučujemo
Mars je bio preplavljen rekama: Novi dokazi rovera Kjuriositi o uslovima za život na Crvenoj planeti
Ajo ima 266 aktivnih vulkanskih žarišta povezanih globalnim okeanom magme
JIRAM je detektovao soli kao što su hidratni natrijum-hlorid, amonijum-hlorid, natrijum-bikarbonat, a možda čak organska jedinjenja poznata kao alifatični aldehidi.
Obližnji Jupiter ima tako snažno magnetno polje da bi organska jedinjenja i soli na površini njegovih meseca teško opstala. Međutim, oblast oko Ganimedovog ekvatora se čini dovoljno zaštićenom od elektrona i teških jona iz Jupiterovog magnetnog polja.
Prisustvo ovih soli i organskih jedinjenja moglo bi ukazivati na prisustvo hidrotermalne aktivnosti duboko ispod ledene površine ili interakcije između potpovršinskog okeana i stena duboko unutar planete.
Obimna interakcija vode i stena mogla bi postići takvu ravnotežu i bila bi u skladu sa prisustvom natrujimovih soli kao nezavisan pokazatelj vodenih promena unutar Ganimeda.
Međutim, možda postoje drugi procesi koji su stvorili te soli osim aktivnosti slanog unutrašnjeg okeana. Pošto Ganimed ima znatno deblju koru nego mesec Evropa, interakcije između njegove dublje unutrašnjosti i površine možda nisu odgovorne za njegov površinski sastav, i to možda odražava interakcije između plitke kore i površine, ili egzogeni nanos.
Letelica „Džuno“ je lansirana 5. avgusta 2011. godine i predstavlja tek drugu misiju koja kruži oko Jupitera, posle sonde „Galileo“. Planirano je da „Džuno“ istražuje klimat, magnetnu sredinu i istoriju gasovitog džina. Misija je produžavana već dva puta, a trenutno je predviđeno da bude u funkciji do septembra 2025.
(Telegraf Nauka/Live Science)
Povezane vesti
Samo jedno zrnce leda je potrebno za detekciju života na Enkeladu
Habl razotkriva tajne Jupitera: Snimio džinovske oluje i vulkanski satelit
„Zvezda smrti“ ima skriveni okean?
Sve mu boje lepo stoje: Ultraljubičasti pogled na Jupiter
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
