Vreme čitanja: oko 2 min.
Erupcija supervulkana na Plutonu ukazuje na skriveni okean ispod površine
Vreme čitanja: oko 2 min.
Ta lavina leda je morala doći odnekud.
Iako je prošlo skoro deset godina otkad je svemirska letelica „Nju horajzons“ posetila Pluton, ta patuljasta planeta nastavlja da se pokazuje kao iznenađujuće složen svet, piše Space.
Naučnici koji proučavaju podatke o neobičnom krateru na Plutonu u blizini svetlog regiona u obliku srca, zvanog Sputnjikova ravnica, kažu da su možda otkrili supervulkan čija erupcija se verovatno desila pre samo nekoliko miliona godina. To se može učiniti kao neverovatno dugo, ali – kosmički gledano – desilo se prilično nedavno. Radi konteksta, solarni sistem je star više od 4,5 milijardi godina.
Preporučujemo
Dve super-Zemlje udaljene od nas 1.800 svetlosnih godina skliznule iz orbita: Prvi put zabeležen sudar planeta
Ajo ima 266 aktivnih vulkanskih žarišta povezanih globalnim okeanom magme
Međutim, umesto istopljenih stena koje izbacuju vulkani na Zemlji, 44 kilometra širok krater Kiladze je izgleda izbacio lavinu leda na površinu Plutona u procesu poznatom kao kriovulkanizam. Smatra se da je taj proces, koji se takođe dešava na mesecima gasovitih džinova u našem solarnom sistemu i koji je verovatno stvorio druge misteriozne terene na Plutonu, izbacio vodu iz okeana skrivenog ispod površine, preoblikujući taj svet milionima godina.
Vulkanima je potrebna neka vrsta izvora toplote da bi došlo do erupcije, tako da ta nedavna aktivnost na Plutonu sugeriše da je ostalo više toplote u unutrašnjosti patuljaste planete nego što se mislilo.
Iako je krater Kiladze isprva izgledao slično onima koje naprave udari meteorita, čini se da mu nedostaje centralno uzvišenje koji se inače očekuje kod takvih geoloških fenomena. Takođe je izgledao malo izduženo, u skladu sa kretanjima izazvanim tektonskim silama unutar Plutona.
Najveći deo Plutonove površine je prekriven metanskim i azotnim ledom, tako da veliko prisustvo vodenog leda oko kratera Kiladze odaje da je drugačiji od ostatka Plutonove površine.
Plutonova osa je nagnuta na oštrih 120 stepeni, što znači da se vrti skoro na strani, izazivajući drastične klimatske promene dok kruži oko Sunca. Kao rezultat, metanski led sublimira u maglu ugljovodonika u atmosferi patuljaste planete, čiji deo pada kao sneg i pokriva površinu.
Tokom Plutonovog života od 4,6 milijardi godina, naučnici procenjuju da je taj pokrivač od metanskog leda postao barem 14 metara debeo. Čak i centimetar ili dva ovog organskog smoga zamaskirao bi spektralni potpis vodenog leda. Takav sloj bi nastao za samo tri miliona godina. To je navelo naučnike na zaključak da je Kiladze bio „živ“ pre samo nekoliko miliona godina.
Istraživači ne razumeju u potpunosti kako kriovulkanizam funkcioniše na Plutonu. Taj svet je toliko mali da bi davno izgubio svu toplotu od svog nastanka. Jedna mogućnost je da je patuljasta planeta imala radioaktivne elemente u svom jezgru koji su oslobađali toplotu tokom raspada, mada su prethodna istraživanja sugerisala da možda nema dovoljno tih elemenata za pokretanje Plutona.
Međutim, šta god da je izvor toplote, izgleda da nešto sprečava Plutonov okean ispod površine da se zaledi.
Dok se planeta hladila, moguće je da su džepovi tečne vode opstali i možda erupcije vode na površinu crpe te džepove.
(Telegraf Nauka/Space)
Povezane vesti
Pluton je dobio „srce“ nakon sudara sa planetarnim telom
„Zvezda smrti“ ima skriveni okean?
Organska jedinjenja izbijaju iz skrivenog okeana na Jupiterovom ledenom mesecu Ganimedu
Patuljasta planeta ima organska jedinjenja nastala u vodi: Šokantno otkriće o Cereri
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
