Teleskop „Džejms Veb“ otkriva novu vrstu klime na Plutonu

Novi podaci svemirskog teleskopa „Džejms Veb“ otkrivaju da je Plutonova izmaglica na velikoj visini glavni pokretač klime na toj patuljastoj planeti, dajući informacije o prastaroj atmosferi Zemlje.

Astronomi su pomoću „Veba“ iznova pogledali daleke ivice našeg solarnog sistema – i otkrili da, opet, Pluton prkosi očekivanjima.

Preporučujemo

Kad je svemirska letelica Nju Horajzons proletela pored Plutona 2015, razbijeno je shvatanje da je ta patuljasta planeta uspavana lopta leda i pokazano je da je bogata ledenim ravicama i oštrim planinama.

Međutim, jedno od najvećih otkrića je plutalo iznad: plavkasta, višeslojna sumaglica pokrivala je nebo, na više od 300 kilometara iznad površine – mnogo više i složenije nego što su naučnici predvideli.

Sada, skoro deceniju kasnije, „Vebovi“ novi podaci potvrđuju da Plutonova izmaglica nije samo vizuelni kuriozitet, već i da kontroliše klimat patuljaste planete.

„To je jedinstveno u solarnom sistemu. To je takoreći nova vrsta klime“, kažu astronomi iz Pariske opservatorije.

Nalazi sugerišu da slična dinamika može postojati na drugim svetovima pokrivenim sumaglicom u našem solarnom sistemu i čak dati uvide u ranu klimu naše planete.

Plutonova izmaglica na velikoj visini je sastavljena od složenih organskih molekula iz reakcija metana i azota uzrokovanih Sunčevom svetlošću. Ideja da bi ova izmaglica mogla kontrolisati Plutonovu klimu je prvi put izneta 2017. Kompjuterski modeli su sugerisali da ove čestice apsorbuju svetlost tokom dana i oslobađaju je nazad u svemir kao infracrvenu energiju noću, hladeći atmosferu mnogo efikasnije nego samo gasovi. To bi moglo objasniti i zašto gornja atmosfera Plutona ima temperaturu oko -203 stepena Celzijusova, 30 stepeni manje nego što je očekivano.

Međutim, godinama je testiranje ove teorije bilo teško. Jadan ozbiljan problem bio je Plutonov veliki mesec Haron, koji kruži oko ledene planete toliko blizu da se njihovi termalni signali često preklapaju u teleskopskim podacima.

Istraživači su 2017. godine predvideli da će Plutonova sumaglica učiniti taj svet neobično sjajnim na srednjim infracrvenim talasnim dužinama. Prilika da se to proveri stigla je 2022, kad su „Vebovi“ moćni infracrveni instrumenti konačno mogli da razdvoje signale.

Ovi nalazi takođe daju mogućnost da slični klimati uzrokovani izmaglicom mogu postojati na drugim magličastim svetovima kao što su Neptunov mesec Triton ili Saturnov mesec Titan.

Čak bi daleka prošlost Zemlje mogla biti slična, kažu istraživači. Pre nego što je kiseonik transformisao nebo naše planete, možda je Zemlja bila pod velom izmaglice od organskih čestica – pod pokrivačem koji je možda pomogao da se stabilizuju temperature i razvije rani život.

Izučavanje Plutonove izmaglice i hemije može dati nove uvide u uslove koji su ranu Zemlju učinili pogodnom za život.

(Telegraf Nauka/Live Science)