• 0

Vreme čitanja: oko 2 min.

Da li smo na ivici otkrića života van Zemlje?

Vreme čitanja: oko 2 min.

Naučnici koji su otkrili moguće tragove postojanja organskih materija na drugim planetama smatraju da bi samo uzorci sa mikrobima bili definitivan dokaz postojanja vanzemaljaca

  • 0
Mesec planeta pogled na Zemlju svemir Foto: Shutterstock.com

Otkrića egzoplaneta koje bi mogle da imaju uslove za razvoj života, tragovi organskih materija u sistemima udaljenim stotinama svetlosnih godina, čudni signali sa udaljenih zvezda i saslušanja o neidentifikovanim letećim objektima stvaraju utisak da smo na ivici otkrića vanzemaljskog života. Međutim, pravih, čvrstih dokaza o postojanju života van Zemlje i dalje nema, piše LiveScience.

- Trenutno jednostavno još nema dokaza – rekla je za LiveScience Sara Siger, astrofizičar sa Instituta za tehnologiju Masačusetsa.

S njom se slaže i Niku Madhusudan, profesor astrofizike i egzoplanetarnih nauka na Univerzitetu Kembridž:

- Mislim da još nemamo jasan dokaz bilo kakvog tipa o postojanju vanzemaljskog života.

Međutim, postoje dobri razlozi da se veruje da će takvi dokazi možda i biti uskoro otkriveni. Podsetimo, tokom poslednje dve, tri decenije nova tehnologija omogućila je drastično povećanje znanja o svemiru – utvrđeno je postojanje egzoplaneta, od kojih neke imaju čak i vodu u tečnom stanju, postojanje vode na Mesecu, Marsu i nekim satelitima u Sunčevom sistemu, tragovi organskih materija…

Upravo zbog takvih otkrića čak i administrator NASA Bil Nelson u septembru, predstavljajući istraživanja o neidentifikovanim vazdušnim fenomenima, što je termin koji koriste umesto NLO, rekao je da je on lično „siguran da nismo sami u svemiru“. Kao glavnu misiju američke svemirske agencije naveo je upravo potragu za životom van Zemlje.

- Ima nekih nagoveštaja postojanja organskih materija tu i tamo, postoje dokazi o postojanju uslova neophodnih za razvoj života, ali direktnih dokaza još nema – rekao je Madhusudan.

Možda postoje stotine miliona planeta sa uslovima za život samo u našoj galaksiji. To su uglavnom planete u takozvanoj „zoni Zlatokose“, dovoljno udaljene od svoje zvezde da mogu da imaju vodu u tečnom stanju. Naravno, ima i svetova poput Jupiterovog meseca Evrope koji nisu u naseljivoj zoni, ali imaju okeane slane vode ispod ledenog pokrivača.

Upravo Madhusudan i njegov tim objavili su nedavno otkriće da egzoplaneta K2-18b ima atome ugljenika i moguće tragove dimetil-sulfida, hemijskog jedinjenja koji na Zemlji stvaraju samo živa bića.

- Mi i dalje ne znamo da li dimetil-sulfida ima ili ne, ali vidimo da bi mogao da postoji na nekom nivou. Moguće tragove možda opovrgnu dalja istraživanja. Ipak, ne bi me iznenadilo da postoje dokazi o postojanju vanzemaljskih mikroba u narednoj deceniji. Bio bih veoma iznenađen da van Zemlje nema života – rekao je on.

Venera Venera... Foto: Shutterstock/NASA images

Sigerova, koja je bila član tima koji je otkrio fosfin na Veneri, smatra da ćemo postojanje vanzemaljskog života moći da potvrdimo samo misijama koje donesu uzorke na zemlju, merenjima na licu mesta ili „neverovatno futurističkom tehnologijom“.

- Sa trenutnom tehnologijom, jedino bi sigurni bili uzorci – rekla je ona.

Međutim, prikupljanje uzoraka sa planeta van Sunčevog sistema trenutno nije moguće, podseća LiveScience. Kako navode, put do planete K2-18b, koja je udaljena od nas 120 svetlosnih godina, sa postojećom raketnom tehnologijom trajao bi milion godina, što je mnogo više nego što homosapijensi postoje kao vrsta.

(Telegraf Nauka/LiveScience)

Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>