Vreme čitanja: oko 2 min.
Da li na Veneri ima života? Važan molekul ponovo primećen u oblacima planete
Vreme čitanja: oko 2 min.
Džejn Grivs je, govoreći na susretu Kraljevskog astronomskog društva u Kardifu, rekla da je njen tim koristeći teleskop „Džejms Klark Maksvel“ sa Havaja otkrio fosfin ne samo u najvišim oblacima Venere, već i u nižim slojevima
Tim naučnika sa Univerziteta u Kardifu tvrde da su otkrili postojanje fosfina, molekula povezanog sa postojanjem života, duboko u oblacima Venere, javio je portal Space.com. To je ponovo pokrenulo raspravu o tome da li otkriće fosfina znači da je život moguć na planeti koja ima razornu atmosferu sastavljenu uglavnom od ugljen-dioksida, temperature kao u paklu i otrovne oblake.
Tim naučnika koje je predvodila Džejn Grivs, profesorka astronomije sa Univerziteta u Kardifu, još 2020. saopštio je da je otkrio fosfin u oblacima Venere, ali u studijama koje su usledile naučnici uglavnom nisu uspeli u tome.
Džejn Grivs je, govoreći na susretu Kraljevskog astronomskog društva u Kardifu, rekla da je njen tim koristeći teleskop „Džejms Klark Maksvel“ sa Havaja otkrio fosfin ne samo u najvišim oblacima Venere, već i u nižim slojevima.
Kako je ona objasnila, na Zemlji fosfin stvaraju mikroorganizmi koji žive u okruženju sa malo kiseonika. Kako na našoj planeti on ne nastaje na drugi način jer nema slobodnog vodonika, ona veruje da bi fosfin mogao da bude potencijalni dokaz postojanja života. Međutim, to ne znači nužno i da na Veneri ima života.
- Postoje naučnici koji misle da fosfin može da nastane kada kamenje sa fosforom stigne u visoke slojeve atmosfere, gde se nađu na udaru kiselina i drugih stvari – rekla je Grivsova.
Ona je dodala da je potraga za fosfinom bila inspirisana istraživanjima Saturna, a pomogao joj je razvoj teleskopa koji je omogućio da se bolje pogleda atmosfera manjih planeta.
- Setila sam se da visoko u oblacima Venere postoji potencijal za razvoj života, pa sam pomislila da malo pogledamo i potražimo fosfin. Na naše veliko iznenađenje, pronašli smo ga i svi su počeli da pričaju o tome – rekla je Grivsova.
Njeno otkriće pokrenulo je nova istraživanja, ali drugi naučnici uglavnom nisu uspeli da otkriju fosfin u Veneri. Ipak, u narednoj deceniji NASA i ESA planiraju slanje nekoliko misija na drugu planetu Sunčevog sistema i tada će bolje pogledati sastav oblaka na njoj.
Sovjetski Savez je 1961. poslao prvu sondu do Venere, a godinu dana kasnije to su uradili i Amerikanci. Tek sedamdesetih su dobijene prve slike sa površine planete, a naučnici uglavnom veruju da su uslovi na Veneri takvi da je postojanje života gotovo potpuno nemoguće.
(Telegraf Nauka/Space.com)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.