Vreme čitanja: oko 2 min.
Ajo ima 266 aktivnih vulkanskih žarišta povezanih globalnim okeanom magme
Vreme čitanja: oko 2 min.
Jupiterov Ajo se razlikuje od drugih meseca u solarnom sistemu po svojim brojnim vulkanima i površinom prepunom tokova lave.
Njegov vulkanizam je potvrđen 1979. kad ga je snimila svemirska letelica „Vojadžer“, ali njegova vulkanska priroda nema duplikat u našem sistemu. Zagrevanje zbog plime i oseke stoji iza eruptivne prirode tog meseca, pokretano Jupiterovom snažnom gravitacijom i rezonancom sa drugim mesecima, Međutim, da li postoji okean magme unutar meseca Ajo?
Pažnja kosmičke misije „Džuno“ preusmerena je sa Jupitera na mesece tog gasovitog džina. Njena proletanja su sve bliža tom izuzetnom mesecu i sve manja razdaljina daje sve bolji pogled. Letelica je identifikovala 266 aktivnih vulkana i oni zajedno predstavljaju dokaz ogromnog globalnog okeana magme, piše Phys.org.
Preporučujemo
Dve super-Zemlje udaljene od nas 1.800 svetlosnih godina skliznule iz orbita: Prvi put zabeležen sudar planeta
Mars je bio preplavljen rekama: Novi dokazi rovera Kjuriositi o uslovima za život na Crvenoj planeti
„Ekstreman nivo vulkanske aktivnosti na tom mesecu, vulkanski najaktivnijem objektu u solarnom sistemu, rezultat je internog zagrevanja izazvanog plimom i osekom“, kažu autori nove studije.
Spektrometar za infracrveno mapiranje JIRAM na letelici „Džuno“, predviđen za ispitivanje gornje atmosfere Jupitera, obezbedio je podatke za istraživanje.
„Posmatrajući mesec Ajo tokom vremena u više naleta možemo videti kako vulkani variraju – koliko su česte erupcije, koliko su sjajne i vruće, da li su povezane u grupu ili solo, i da li se oblik toka lave menja“, rekao je Skot Bolton, glavni istraživač, u maju 2023, kad je letelica „Džuno“ bila oko 35.500 km od meseca.
Od tada je razdaljina još smanjena, a poslednji prolazak je bio na udaljenosti od 12.000 km. Međutim, nije samo daljina važna. „Džuno“ sledi polarnu orbitu, dok su ranije opservacije uglavnom bile ograničene na ekvatorijalnu ravan. Zašto je to važno?
Naučni modeli predviđaju pojačan tok vreline na polovima ako je plimno zagrevanje duboko u omotaču, i na nižim latitudama ako je zagrevanje uglavnom u astenosferi, ili je prisutan okean magme.
Istraživanje je pokazalo razlike u produkciji energije između polova i oblasti bližih ekvatoru, kao i između samih polova. „U proseku, polarni vulkani individualno stvaraju manje energije nego vulkani na nižim širinama; i južni polarni vulkani stvaraju manje energije po vulkanu nego severni polarni vulkani“, objašnjavaju istraživači.
Zašto su ovi nalazi značajni? Zbog ranije razvijenih modela. „Pokazujemo da distribucija toka vulkanske vreline iz 266 aktivnih žarišta odgovara prisustvu globalnog okeana magme i/ili plitkog astenosferskog zagrevanja“.
Ovo nije prva studija koja sugeriše da Ajo ima okean magme. Ranije istraživanje iz 2009. na osnovu „Galileovih“ magnetometarskih podataka pokazalo je da taj mesec mora imati okean magme oko 50 km ispod površine. Međutim, „Galileo“ je samo jednom proleteo pored meseca. Novija analiza istih podataka osnažila je isti zaključak, pokazujući da je okean magme debeo 50 km.
Pošto naučnici sad imaju globalne podatke dobijene infracrvenim metodom, argument za okean magme postaje definitivniji.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Šta se desilo kad se Mesec „izvrnuo“ pre više milijardi godina?
Samo jedno zrnce leda je potrebno za detekciju života na Enkeladu
Habl razotkriva tajne Jupitera: Snimio džinovske oluje i vulkanski satelit
Sve mu boje lepo stoje: Ultraljubičasti pogled na Jupiter
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
