Šta se krije u dubinama planeta? AI vizualizacije otkrivaju svetove ispod površine, a evo da li se nauka slaže

U eri veštačke inteligencije (AI), sve je češća pojava da se naučna saznanja predstavljaju kroz impresivne slike koje kombinuju realne podatke i umetničku slobodu. Tako su nedavno viralne postale vizualizacije koje prikazuju planete, Sunce i Mesec presečene na pola, otkrivajući njihove unutrašnje slojeve – često izmišljene, ali inspirisane stvarnim naučnim modelima. Ovi prikazi nisu samo estetski moćni, već su i odličan povod da se zapitamo: šta zapravo znamo o unutrašnjosti planeta?

Naučnici imaju nekoliko modela na osnovu kojih analiziraju šta bi moglo da se nalazi u samom središtu zvezda, planeta, satelita i drugih nebeskih tela. I dok su neki od tih modela striktno teorijske, kao što je zamišljanje preseka, druge su potkrepljene matematikom, fizikom, seizmologijom i drugim naukama čije znanje već imamo i primenjujemo svakodnevno na Zemlji.

Preporučujemo

Seizmičkom analizom, gravitacionim merenjima, geološkim uzorcima, analizom gustine, mase i prečnika tela, helioseizmologijom, seizmičkom tomografijom naučnici dolaze do brojnih saznanja o tome kako izgleda unutrašnjost određenog nebeskog tela. Tako je u časopisu Physics of the Earth and Planetary Interiors 1981. godine objavljen rad Dživonskog i Andersona pod nazivom Preliminary Reference Earth Model. Taj model je najšire korišćen seizmički model unutrašnje strukture Zemlje, a baziran je na hiljadama seizmoloških zapisa širom sveta.

- Različite geofizičke, geokemijske i astronomske studije zahtevaju tačan opis varijacija elastičnih svojstava i gustine u unutrašnjosti Zemlje. Ovaj rad sadrži kratak opis novog Zemljinog modela, PREM, koji zadovoljava smernice uspostavljene od strane Komiteta za Standardni Zemljin model (S.E.M.) na sastanku u Grenoblu 1975. godine - navodi se u radu.

Slična istraživanja primenjivana su i za druge planete. Pa, imamo Militzerov naučni rad Understanding Jupiter's Interior iz 2016. godine, koji, kako u apstraktu navodi autor, daje pregled načina na koji se konstrušu modeli unutrašnjosti džinovskih planeta, a tu je i rad Helioseizmologija koji je 2002. godine objavio Jorgen Kristijensen-Dalsgard u časopisu Reviews of Modern Physics i koji se bavi unutrašnjim sastavom Sunca. Kompletan opis unutrašnjosti planeta objašnjen je šestom poglavlju u udžbenika Planetary Interiors Imke de Pater i Džeka Lisora, objavljenog 2015. godine.

Sva ta istraživanja stvorila su teorijske pretpostavke o tome šta bismo zatekli kada bismo nebeska tela prepolovili, međutim to nije bilo moguće videti zaista do razvijanja modela veštačke inteligencije. AI modeli sada mogu prikazati sve što vas zanima, samo ako imate dobar opis toga – a zahvaljujući istraživanjima 20. i 21. veka taj opis imamo. Tako vizualizacije planeta, Sunca i Meseca presečenih na pola nisu ono što mi sigurno znamo, ali jesu ono što mi na osnovu znanja možemo da pretpostavimo.

Kako se može videti, u snimku koji je vrlo brzo postao viralan, unutrašnjost se razlikuje od planete do planete. I dok je unutrašnjost Merkura, koji je najbliži Suncu, potpuno tečna, unutrašnjost Sunca sija kao radijacija (a poznato je da Sunce zaista ima zonu radijacije), mesečeva unutrašnjost je gotovo šuplja i potpuno čvrsta, dok Zemlja ima svoje različite slojeve, pa i čvrsto i tečno jezgro. Saturn sa svojim prstenovima, ako je verovati veštačkoj inteligenciji, u sebi drži masu koja liči na dijamant, Uran ima crnu tečnu loptu, unutrašnjost Marsa liči na blato, Jupitera na plavo olovo, Neptuna na čvrst okean, a Venera na užarenu čvrstu lavu.

Ovaj video snimak privukao je veliku pažnju ljudi širom sveta, a mnogi su u komentarima pisali na šta ih ovi preseci podsećaju.

(Telegraf Nauka)