Daleki objekti pokazuju da se solarni sistem proteže dalje nego što smo mislili

Printskrin: Youtube/@NASASpaceNewsagency

Poznati su pojasevi stena koji se prostiru po barem dvostruko tolikoj distanci od sličnih zvezda, što čini naš solarni sistem prilično malim relativno gledano. S obzirom na novo otkriće, možda ipak nismo tako mali, piše Science Alert.

Preporučujemo

Astronomi iz kanadskog Istraživačkog centra za astronomiju i astrofiziku „Hercberg“ nadali su se da će pronaći nove ciljeve za sondu „Nju horajzons“ („Novi horizonti“) dok putuje po spoljnim predelima solarnog sistema.

Nakon nekoliko fotografija Plutona iz blizine, ta misija je slikala jednu stenu u obliku sneška, otprilike 40 astronomskih jedinica od Sunca, pre nego što je nastavila put brzinom malo manjom od 60.000 kilometara na sat.

Maloj hrabroj letelici, sad kad je skoro 60 astronomskih jedinica od Sunca, nije lako da pronađe objekte za posmatranje. Da bi uočili bilo šta što se kreće kroz stalni mrak, astronomi moraju da budu domišljati.

Sa tako malo svetlosti na ivici Sunčevog sistema, malo objekata bi moglo da se vidi na nekom pojedinačnom teleskopskom snimku.

Praveći snimke u različitim vremenima i zatim ih slažući jedan na drugi, moguće je iskombinovati svu tu svetlost iz nekog slabo osvetljenog objekta u jednu tačku, povećavajući njegovu vidljivost.

Sve to lepo funkcioniše ako je poznata putanja cilja. Pronalaženje nedetektovanih objekata na ovaj način zahteva mnogo pokušaja i grešaka, prilagođavanje naslaganih slika duž potencijalnih orbita dok se svetleći dragi kamen ne otkrije.

Čak i uz pomoć kompjuterskog algoritma, potraga za skrivenim stenama u gomili od više stotina slika zahteva staromodnu ljudsku snagu, i to znatnu.

U poređenju sa ljudskom pretragom u podacima iz 2020, dobijenim od teleskopa „Subaru“ na Havajima, tehnika putem mašinskog učenja identifikovala je dvaput više objekata u Kojperovom pojasu, ukazujući na povećanje gustine materijala na distanci od oko 60-80 astronomskih jedinica duž putanje kosmičke sonde „Nju horajzons“.

Ovi rezultati bi mogli doprineti objašnjenju za neobični sjaj koji su detektovali i sonda i teleskop „Habl“, sa ekstra debrijem koji čini sopstveni oblak reflektivne prašine u spoljnom solarnom sistemu.

Ipak, ako prihvatimo rezultate bez dalje provere, moguće je da naš solarni sistem ima barem dva „prstena“ ledenog materijala razdvojena jazom na otprilike 50 astronomskih jedinica: jedan koji se sastoji od poznatog Kojperovog pojasa i drugi od širokog pojasa ledenih stena koji se proteže od Plutona onoliko koliko je Pluton udaljen od nas.

Zašto bi, pak, takav jaz uopšte postojao – posebna je misterija.

(Telegraf Nauka/Science Alert)