Opservatorija Džejms Veb napravila neverovatne slike čuvene planetarne magline i otkrila nove podatke o njoj

Foto: ESA/Webb|NASA|CSA|M. Barlow|N. Cox|R. Wesson via CNP / INSTAR Images / Profimedia

Međunarodni tim astronoma iskoristio je Svemirski teleskop Džejms Veb da posmatra planetarnu maglinu Mesje 57, poznatu i kao Maglinu prsten. Ovaj poduhvat, objavljen u žurnalu arXiv, otkrio je bogatstvo struktura u ovoj maglini, piše Phys.org.

Planetarne magline (Pne) su emisione magline koje se sastoje od svetlećeg jonizovanog gasa koji se širi, a koji su izbacile zvezde prilikom evolucije od glavnog niza do crvenih džinova ili belih patuljaka. Relativno su retke, ali su važne za astronome koji proučavaju hemijsku evoluciju zvezda i galaksija.

Preporučujemo

Udaljena od Zemlje oko 2.600 svetlosnih godina, maglina Mesje 57 nalazi se u sazvežđu Lira i dobro je poznata po kompleksnoj morfologiji. Njena zvezda je beli patuljak sa masom koja je najverovatnije 0,58 masa Sunca. Ranija posmatranja pokazala su da je ovaj beli patuljak u fazi kada blezi i verovatno se deo magline rekombinuje.

Sredinom prošle godine grupa astronoma koju je predvodio Rodžer Veson sa Univerziteta Kardif u Britaniji, posmatrala je maglinu Mesje 57 pomoću Džejmsa Veba, a cilj je bio da saznaju više o njoj.

- Izvestili smo o snimcima magline NCG 6720 (što je jedan od naziva magline Mesje 57) koje je napravio Džejms Veb korišćenjem 13 filtera od 1,6 do 25 mikrometara – navedeno je u studiji.

Slike su otkrile da Mesje 57 ima unutrašnju šupljinu i omotač u kome se nalazi 20.000 gustih gomilica koje čine oko polovinu mase. Slike su otkrile prisustvo tankog prstena koji verovatno emituje policiklični aromatični ugljovodonik i oreola sa 10 koncentričnih svetlosnih lukova i 400 šiljaka.

Analizirajući slike, astronomi su otkrili da centralna šupljina ima visoko jonizovan gas i dve linearne strukture. Ona izgleda da ima kružnu strukturu sa poluprečnikom od 25 lučnih sekundi. Omotač koji je štiti je veliki prostor sa veoma dobro definisanom spoljnom i unutrašnjom ivicom i eliptičnim oblikom. Čini se da Mesje 57 pomeren oo 25 lučnih sekundi severozapadno od centralne zvezde. Astronomi veruju da su to možda izazvali originalni gubitak mase, jonizacija i vreli stelarni vetrovi.

Kada je reč o centralnoj zvezdi, Džejms Veb je otkrio da je reč o trostrukom sistemu. Slike su pokazale da zvezda ima pratioce na rastojanju od 35 i 14.400 astronomskih jedinica. Autori studije su napisali i da njihova istraživanja potvrđuju da planetarne magline mogu da sadrže različite strukture i faze, od visoko jonizovanog vrelog gasa do gustih molekularnih gomilica.

(Telegraf Nauka/Phys.rg)