Što je mnogo, mnogo je: Ove vrućine više ni kamile ne mogu da izdrže

Kamile važe za izdržljive životinje prilagođene na život na visokim temperaturama. Međutim, ekstremne vrućine u Africi utiču i na ove „pustinjske lađe“ - dobijaju žuljeve na stopalima, suze im oči, vruć pesak im prži kožu i dlaku dok sede… Na sve to se žale uzgajivači kamila u Afaru na severoistoku Etiopije.

Jedan od njih kaže da je izgubio osam mladunčadi kamila zbog ekstremne vrućine, a da situaciju otežava i to što vetar više ne nosi hladan vazduh već toplinu, prenosi BBC.

Naučnici, aktivisti za zaštitu životinja i razne studije spominju stres, umor, dehidraciju i prevalenciju bolesti kao direktne uticaje ekstremne vrućine, a kako navode, više temperature indirektno uzrokuju patnju kamila tako što utiču na gubitak vode, vegetacije i smanjenje hladovitih područja.

U severnoj Africi i Rogu Afrike živi oko 80 odsto najveće svetske populacije dromedarskih kamila – onih s jednom grbom, koje su lakše za održavanje i otpornije na oštre vrućine i sušu. Međutim, u studiji iz 2025. godine, zasnovanoj na percepciji uzgajivača kamila u južnoj Etiopiji, pokazalo se da su visoke temperature i klimatske varijabilnosti imale štetan uticaj na zdravlje krda kamila.

– Ispitanici su rekli da su klimatske promene i varijabilnost uticale na zdravlje, produktivnost i reproduktivne performanse kamila – navodi se.

U susednoj Somaliji situacija se čini ozbiljnijom, budući da je istraživanje objavljeno u junu pokazalo da je smrtnost kamila povezana sa sušom široko rasprostranjena i da pogađa skoro 46 odsto domaćinstava koja poseduju kamile.

Studija je obuhvatila gotovo 6.000 domaćinstava i pokazala je da je smrtnost koncentrisana u severnim regionima, gde je stopa smrtnosti skoro 73 odsto. Veterinari tvrde da leče sve više bolesnih kamila i da beleže sve veći broj smrtnih slučajeva zbog ekstremnih vrućina i suše.

– Primećujemo značajan porast slučajeva hipertermije kod kamila, usled čega dobijaju višestruke infekcije – rekao je veterinar Nuja Gujo iz Kenije, koja se graniči s Etiopijom.

– U poslednje dve godine svedočili smo porastu uginuća kamila za više od 15 odsto u našem okrugu zbog ekstremnih vrućina – dodao je on.

Prema drugoj studiji sprovedenoj na Afričkom rogu, prevalencija bolesti među kamilama i smanjeni prinos mleka kod njih rezultat su uticaja klimatskih promena, uključujući toplotni stres.

Svetska meteorološka organizacija (WMO) saopštila je da su ekstremne vrućine postale uobičajena pojava u nekoliko severnoafričkih zemalja, a toplotni talasi su se povećali s jasnim uzlaznim trendom od 1981. godine. Prema podacima iz 2025. godine, severna Afrika je od 1991. godine zabeležila najbrže zagrevanje od šest podregiona – 0,43 stepena Celzijusa po deceniji.

Stručnjaci kažu da kamile lako podnose vrućinu do oko 40 stepeni Celzijusa, uglavnom tako što dozvoljavaju da im telesna temperatura fluktuira za nekoliko stepeni tokom dana kako bi se nosile sa spoljnom temperaturom.

Na taj način izbegavaju znojenje, a u kombinaciji s koncentrisanim urinom i suvim izmetom, to im pomaže da minimiziraju gubitak vode, dok im debeli kožni sloj pomaže u zaštiti od sunčevog zračenja.

Naučnik Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), koji je specijalizovan za zdravlje kamila, Muhamed Bengumi, a koji radi u severnoj Africi, rekao je da kamile takođe mogu da iskuse toplotni stres kada temperature porastu izvan njihovog „raspona udobnosti“.

- U mnogim delovima Sahare letnje temperature sada često prelaze 50 stepeni, što povećava rizik od ozbiljnog toplotnog stresa, posebno kada je praćen smanjenim vegetacijskim pokrivačem, nestašicom vode i ograničenim pristupom hladu – rekao je.

Profesor Abdelmadžid Čema sa Univerziteta Gardaja u Alžiru, koji je sprovodio eksperimentalne radove na kamilama u Saharskoj pustinji, kaže da se pokazalo da produžena dnevna i noćna vrućina iznad 41 do 45 stepeni Celzijusa direktno napada ćelije kamila.

- Njihov imunološki sistem pati jer takvi nivoi toplote oštećuju njihova bela krvna zrnca i druge ćelije zbog stresa, koje se bore da se oporave i na kraju se same unište - rekao je on i objasnio da za kamile to znači da kada nastupi toplotni stres, njihov metabolizam se usporava kako bi se ograničila unutrašnja proizvodnja toplote, što dovodi do naglog smanjenja unosa hrane, a to rezultira letargijom i opštim umorom, što dovodi do smanjenja proizvodnje mleka i uzrokuje reproduktivne poremećaje. Takođe, sve to može da utiče na gubitak težine, upale, bolesti povezane s mišićima i kostima, hemijski disbalans zbog poremećaja rada bubrega i zarazne bolesti uzrokovane parazitima.

Zbog svega toga, navodi BBC, mnogi uzgajivači u Etiopiji su premestili svoje kamile iz severne regije, gde su se životinje istorijski nalazile, na jug gde su voda i vegetacija relativno dostupni.

(Telegraf Nauka/BBC/Tanjug)