Skrivena sila ubrzava porast nivoa mora: Novo otkriće menja način na koji procenjujemo rizik od poplava

Porast nivoa mora već decenijama važi za jednu od najozbiljnijih posledica klimatskih promena. Do sada se najveća pažnja usmeravala na topljenje glečera, ledenih pokrivača Grenlanda i Antarktika, kao i na toplotno širenje okeanske vode.

Međutim, novo istraživanje pokazuje da postoji još jedan, često zanemaren faktor koji može učiniti da posledice budu znatno ozbiljnije nego što se ranije pretpostavljalo – samo kopno na kojem živimo nije nepomično, već se neprekidno spušta ili podiže, a upravo ta kretanja mogu dramatično povećati rizik od obalskih poplava, navodi SciTech Daily.

Preporučujemo

Naučnici ističu da se prilikom procene budućeg porasta nivoa mora predugo posmatrao gotovo isključivo okean. U stvarnosti, ono što određuje koliko je neka obala ugrožena jeste takozvani relativni porast nivoa mora – razlika između visine mora i visine kopna.

Ako se more podigne za nekoliko centimetara, a istovremeno se zemljište spusti za još nekoliko centimetara, posledice mogu biti dvostruko ozbiljnije nego što pokazuju klasični modeli. Upravo zbog toga mnoga priobalna područja već danas beleže brže povećanje rizika od plavljenja nego što bi se očekivalo samo na osnovu globalnog porasta nivoa okeana.

Spuštanje tla, poznato kao subsidenacija, može imati više uzroka. U nekim oblastima ono je prirodan geološki proces koji traje hiljadama godina. Na drugim mestima, međutim, čovek ga dodatno ubrzava intenzivnim crpljenjem podzemnih voda, eksploatacijom nafte i gasa ili velikim opterećenjem urbanom infrastrukturom. Posledica je da gradovi koji se nalaze tik uz obalu postaju sve niži u odnosu na nivo mora, pa čak i relativno mali porast okeana dovodi do znatno češćih poplava.

Novo istraživanje ukazuje da su dosadašnje procene rizika u mnogim regionima bile previše optimistične upravo zato što nisu dovoljno precizno uzimale u obzir vertikalno pomeranje kopna. Satelitska merenja i savremeni geodetski sistemi sada omogućavaju da se te promene registruju sa izuzetnom preciznošću, otkrivajući da pojedina priobalna područja tonu mnogo brže nego što se ranije mislilo.

Posebno zabrinjava činjenica da se ovaj proces odvija gotovo neprimetno. Tlo se najčešće spušta svega nekoliko milimetara godišnje, ali se taj efekat vremenom sabira. Nakon nekoliko decenija razlika može iznositi više desetina centimetara, što značajno povećava učestalost plimskih poplava, olujnih udara i prodora morske vode u priobalna naselja.

Istraživači naglašavaju da gravitacija Zemlje i elastičnost njene unutrašnje strukture dodatno komplikuju situaciju. Kada se ogromne ledene mase na Grenlandu ili Antarktiku tope, ne menja se samo količina vode u okeanima. Menja se i raspodela gravitacionih sila, zbog čega se voda ne raspoređuje ravnomerno širom planete. Istovremeno, Zemljina kora reaguje na gubitak mase leda laganim izdizanjem ili spuštanjem, što dodatno utiče na lokalne promene nivoa mora. Zbog toga dve obale koje se nalaze na različitim kontinentima mogu imati potpuno različite stope porasta nivoa mora, iako su deo istog okeana.

Ovakvi nalazi imaju veliki značaj za planiranje budućnosti priobalnih gradova. Nasipi, sistemi zaštite od poplava, urbanistički planovi i procene bezbednosti infrastrukture više ne mogu biti zasnovani samo na globalnim prosečnim vrednostima porasta nivoa mora. Neophodno je uključiti i lokalna geološka merenja, jer upravo ona mogu pokazati da je neka oblast znatno ugroženija nego što se ranije pretpostavljalo.

Naučnici upozoravaju da se klimatske promene i geološki procesi međusobno nadovezuju. Topljenje ledenih pokrivača i zagrevanje okeana nastavljaju da podižu nivo mora, dok istovremeno spuštanje kopna dodatno povećava izloženost obala poplavama. Upravo ta kombinacija predstavlja „skrivenu silu“ zbog koje će pojedini delovi sveta osetiti posledice mnogo ranije i intenzivnije nego što pokazuju globalni proseci.

Autori istraživanja smatraju da će buduće klimatske projekcije morati da objedine podatke o okeanima, gravitacionim promenama, kretanju Zemljine kore i lokalnim geološkim uslovima. Samo takav pristup može pružiti realnu sliku budućih rizika i omogućiti državama da na vreme prilagode obalsku infrastrukturu i zaštite milione ljudi koji žive u priobalnim područjima.

Novo otkriće predstavlja važan korak u razumevanju jednog od najsloženijih procesa koji oblikuju našu planetu. Ono pokazuje da porast nivoa mora nije isključivo priča o vodi koja nadolazi, već i o tlu koje se neprimetno menja ispod naših nogu. Upravo zato procena budućih klimatskih rizika zahteva mnogo širi pogled od onoga koji je do sada bio uobičajen – pogled koji istovremeno obuhvata okeane, led, gravitaciju i samu Zemlju.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)