Lovili smo tajanstvene kraljice noći u podnožju Rtnja: Noć buljine održana u Sokobanji
„Za Bubo bubo sumrak je kao jutro za petlove. Mužjaci i ženke oglašavaju se pred zalazak sunca, a kad padne mrak buljine poleću i započinju lov.“
Ovim rečima Milivoj Vučanović reporterima Telegraf Nauke opisao je ponašanje najvećih evropskih sova. I to dok smo zajedno „lovili“ upravo na ove tajanstvene „kraljice noći“.
Preporučujemo
Vukovi se plaše ljudi, ali mogu da prevaziđu taj strah, utvrdili naučnici: Evo zašto se to dešava
Uhvaćena u akciji: Astronomi prvi put posmatrali neverovatnu transformaciju zvezde i to u galaksiji Andromeda
Nismo ih lovili stvarno, naravno. I svakako ne oružjem - velika ušara strogo je zaštićena vrsta. „Lovili“ smo njihov zvuk i to u okviru naučno-popularnog skupa Noć buljine, održanog za vikend u Sokobanji.
Bili smo deo jedne od oko 20 grupa sa specijalnim zadatkom – da pred sumrak izađemo na lokaciju gde se pretpostavlja da ove sove žive i da osluškujemo, pratimo da li se oglašavaju i sve to zabeležimo.
Naša lokacija bila je na livadi u podnožju Rtnja, blizu jednog od grebena između sela Vrmdža i Mužinci, a u timu sa nama bio je upravo Milivoj Vučanović, čuvar prirode na Vršačkim planinama, ali i aktivista kada je reč o zaštiti ptica - član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i jedan od članova Čuvara buljina.
- Verujem da ćemo čuti sovu. Ovde bi trebalo da živi mužjak nazvan Ruj – rekao nam je Milivoj.
I bio je u pravu.
Nismo mnogo ni čekali, možda oko 20 minuta, pre nego što smo ulovili prepoznatljivi zvuk.
Mužjak se začuo prvi.
- Oglašavanje mužjaka prvi put smo čuli u 16.27 – govori i beleži Aleksandra, članica našeg tima.
Nastavili smo lov i, dva minuta kasnije, začuli smo i ženku.
Nakon prvog oglašavanja, par sova nastavio je da se oglašava. Prvo bi se začuo prepoznatljiv zvuk mužjaka, a onda odgovor - nešto drugačiji zvuk ženke. I to je trajalo sve do 17.09, kada je mužjak rešio da se otkrije. Izašao je iz svog skloništa na grebenu i poleteo u lov.
Kada smo ugledali spektakularan prizor ogromne sove u letu, naš zadatak bio je ispunjen – čuli smo buljine, ali i videli ih.
Grabljivica na vrhu lanca ishrane
Jedan od čuvara buljine Milivoj Vučanović kaže da je su mu sove bile interesantne oduvek, od najranijeg detinjstva.
- Buljine sam počeo ozbiljnije da pratim kada sam zapratio jednu populaciju u Braničevskom okrugu 2014. I pre toga sam imao kontakte s tom vrstom, ali tada sam počeo da pratim jednu populaciju od nekih pet, šest parova i to radim u kontinuitetu do danas. Već više od 12 godina – rekao je za Telegraf Nauku Vučanović.
Na pitanje koliko buljina ima u Srbiji, on kaže da su procene da ih je od 300 do 400 parova. Naravno, naglašava, tačan broj niko ne može da zna.
- Ovakva istraživanja jako su bitna. To je jedan od načina da otkrijemo što više teritorija, a samim tim i da možemo da procenimo i populaciju koja obitava ovde u Srbiji. Istočna i Jugoistočna Srbija su najbogatije ovom vrstom – rekao je Vučanović.
On objašnjava da su buljine veoma važne za ekosistem Srbije jer je reč o predatorima na vrhu lanca ishrane.
- Ono što su orlovi među dnevnim grabljivicama, velika ušara ili buljina je među noćnim grabljivicama. Praktično ona u prirodi nema svog prirodnog predatora kada potpuno odraste. Dok su mladunci u gnezdu ili dok su jaja uvek postoji neki neko ko bi mogao da ih pojede ako roditelji nisu tu ili ako se nešto desi roditeljima, ali kad odrastu, retko ko bi mogao da savlada buljinu. Samo prisustvo buljine ukazuje nam da je ta sredina očuvana, da mnogo drugih životinja ispod nje mora da bude tu da bi ona mogla da preživi – objasnio je.
Milivoj Vučanović dodaje da su biljine među najvećim sovama na svetu.
- Sibirska podvrsta je nešto krupnija zato što je tamo hladno, ali ova naša Bubo bubo je generalno svrstana u najveće sove sveta. Može da bude, hajde da kažemo, visoka negde i do 60 centimetara, od 50 do 60 centimetara – naglasio je.
Treća Noć buljine
Na trećoj Noći buljine okupilo se više od 80 ljudi, a među ekipama bilo je i onih iz Rusije i Austrije.
- Noć buljine održana je treći put u Srbiji. To je manifestacija koju smo pokrenuli po uzoru na kolege iz Slovenije i Crne Gore. U Sloveniji je prva Noć buljina održana 1999. i imala je samo 11 učesnika. To je bio samo početak. U Sloveniji sad u Noći buljine učestvuje preko 200 ljudi – rekao je za Telegraf Nauku Draženko Rajković, rukovodilac popisa buljine u Srbiji i stručni saradnik Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu.
Upravo je Institut za multidisciplinarna istraživanja pokrenuo Noć buljine u Srbiji, a cilj je bio, kaže, popularizacija nauke, ali i okupljanje što većeg broja istomišljenika koji bi razmenili iskustva, naučili nešto jedni od drugih, ali i otkrili gde ima ovih sova i koliko.
Na prvoj Noći buljine, dodaje, bilo je oko 50 ljudi, a sada je na trećoj bilo više od 80.
- Stalno imamo taj uzlazni trend, što je super. Ljudi su prepoznali ovo kao nešto jako zanimljivo s prirodnjačke strane. Opet, oni su tu i da pomognu, jer ovo je takozvana građanska nauka, gde ljudi volontiraju. I super je što ima ljudi koji žele da se odazovu, dolaze iz Novog Sada, Beograda, Subotice… Voze po tri, četiri sata da bi došli ovde na jedno veče – objasnio je Rajković.
Podaci koji se prikupe tokom Noći buljine, dodaje, veoma su važni jer je Bubo bubo strogo zaštićena vrsta i jako je bitno da se zna gde ih sve ima.
- Podaci se zatim koriste u naučne svrhe. Mi od toga publikujemo radove, tehničke izveštaje… S druge strane, sve ove podatke prosleđujemo Zavodu za zaštitu prirode i Ministarstvu zaštite životne sredine, koji te podatke mogu da koriste u svrhu zaštite – kaže Rajković.
On objašnjava da je buljina predator na vrhu lanca ishrane i da je pitanje kako bi bez nje ekosistem funkcionisao.
- Mnogi ljudi su gledali primer Nacionalnog parka Jeloustoun sa vukovima – kako su vukovi obnovili čitav ekosistem nakon što su ih vratili. Pitanje je šta bi se desilo kod nas da nestanu buljine, jer buljina je predator koji lovi preko 100 različitih vrsta. Kontroliše njihovu populaciju, kontroliše bolesti na taj način – kontroliše one slabe i bolesne, izlučuje ih iz ekosistema i na sam taj način kreira stanište za čitave druge vrste. Postoji jedan izraz koji se kod nas prevodi kao „kišobran vrsta“, bulja je vrsta koja štiti sve ostale vrste ispod nje na taj način – rekao je Rajković.
Gde buljine žive- Buljina najviše ima u Istočnoj Srbiji, ali, generalno, ona u Srbiji živi u brdsko-planinskim predelima. Tamo gde ima stena, kamenjara, klisura, litica, gde je reljef izlomljen. Vojvodina je ravna i tu nemamo biljina, osim krajnjeg severoistoka koji se naslanja na Deliblatsku peščaru i na Veliko Gradište, tu imamo jednu malu populaciju. U Srbiji imamo negde otprilike do 400 parova, još se ne zna tačan broj, i baš zbog toga organizujemo i ove manifestacije – rekao je Draženko Rajković.
(Telegraf Nauka)
Povezane vesti
Izvanredne vesti o ptici koja krasi grb Srbije: Povećan broj parova orlova krstaša, kritično ugrožene vrste
U okolini Preševa, u maju, prvi put otkrivena jedna vrsta ptice: Evo zašto je važno da se to područje zaštiti
„Javite ako ih vidite“: Počinje prvi popis ove vrste, zimu provodi u Africi, od sredine maja doleće u Srbiju
Interesovanje za noćne leptire raste dok se suočavaju sa teškoćama
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
