Pomažu tropski ekosistem na neverovatan način: Nutrijente prenose iz hladnih u topla mora - u mokraći

Kitovi nisu samo veliki, već rade „veliku stvar“ za zdravlje okeana, tvrde naučnici. Kada se pokake, oni prenose tone nutrijenata iz dubokih voda na površinu, piše Phys.org. A novo istraživanje pokazalo je da kitovi prenose tone nutrijenata hiljadama kilometara daleko i to u mokraći.

Naučnici su 2010. utvrdili da kitovi kada se hrane u dubinama, a kake na površini daju ključne resurse za rast planktona i okeansku produktivnost, piše Phys.org.

Preporučujemo

Nova studija stručnjaka sa Univerziteta u Vermontu pokazala je da kitovi nose velike količine nutrijenata i „horizontalno“, kroz čitave okeanske basene, od bogatih, hladnih voda gde se hrane do toplih predela blizu ekvatora gde se pare i porađaju. To uglavnom rade kroz mokraću, mada tome pomažu i oljuštena koža, leševi, placente…

- Obalne oblasti obično imaju bistre vode, što je znak niske koncentracije azota, i mnogi imaju ekosisteme koralnih grebena. Kretanje azota i drugih nutrijenata može biti važno za rast fitoplanktona ili mikroskopskih algi i omogućuje hranu za ajkule i druge ribe i kičmenjake – rekao je Džo Roman, biolog sa Univerziteta u Vermontu.

U studiji objavljenoj u žurnalu Nature Communications procenjuje se da u okeanima širom planete, veliki kitovi, uključujući glatke, sive i grbave kitove, transportuju oko 4.000 tona azota godišnje do priobalnih oblasti u troskim i suptropskim krajevima. Takođe, donose i više od 45.000 tona biomase. A računaju da je pre nego što su ljudi desetkovali kitove, ova putovanja prenosila triput više nutrijenata.

Ronilac kraj plavog kita... Foto: Gerard Soury / AFP / Profimedia

Leti se odrasli kitovi hrane na visokim geografskim širinama poput Aljaske, Islanda i Antarktikam, dobijaju tone masti, hrane se krilovima i haringama. Prema istraživanjima, grbavi kit se goji oko 14 kilograma dnevno tokom proleća, leta i jeseni, a ta energija potrebna im je za neverovatno putovanje. Grbavi kitovi iz južne hemisfere migriraju više od 8.000 kilometara, od Antarktika do mesta za parenje kraj Kostarike, gde sagorevaju oko 90 kilograma dnevno i uriniraju velike količine uree bogate azotom.

- Zbog svoje veličine kitovi mogu da urade ono što nijedna druga životinja ne može. Oni žive život na drugačijoj skali. Nutrijenti dolaze spolja, ne iz reka, već iz ovih životinja koje migriraju. Mi ne očekujemo da druge životinje osim ljudi imaju takav uticaj na planetarnom nivou, ali ga kitovi imaju – rekao je Endrju Peršing, jedan od koautoa studije.

(Telegraf Nauka/Phys.org)