Bomba sa Arktika preti milionima ljudi! Živa iz večnog leda sve opasnija kako se svet zagreva

Dok reka Jukon teče kroz Aljasku ka Beringovom moru ona dovodi do erozije arktičkog permafrosta (večnog leda) na svojim obalama i prenosi sedimente nizvodno. Među njima vreba i otrovni slepi putnik – živa.

Kako se Arktik zagreva i to četiri puta brže od globalnog proseka, živa milenijuma zarobljena u permafrostu otpušta se u životnu sredinu, saopštio je Koledž za literaturu, umetnost i nauku Dornsajf pri Univerzitetu Južne Kalifornije (USC Dornsajf).

Preporučujemo

Tim istraživača u studiji objavljenoj u žurnalu Enviromental Research Letters predstavio je precizniju metodu merenja žive koju permafrost otpušta u reku, ali i količine koja će tek biti otuštena.

Ovaj otrovni metal predstavlja zdravstvenu i ekološku pretnju za pet miliona ljudi koji žive u arktičkoj zoni, od čega tri miliona živi u oblastima gde će permafrost nestati do 2050.

- Ovo bi mogla biti džinovska bomba od žive na Arktiku koja samo čeka da eksplodira – relapek Džoš Vest, koautor studije i profesor geologije i ekologije na USC Dornsajf.

Živa se kreće iz vazduha do zemlje i vode, dodaje se u saopštenju. Prirodna atmosferska cirkulacija pomera zagađivače ka visokim geografskim širinama, što dovodi do akumulacije u Arktiku, objašnjava Vest.

- Zbog hemijskih karakteristika, mnogo žive je završilo u Arktiku. Permafrost ima više žive nego svi okeani, zemljište, atmosfera i biosfera zajedno – rekao je on.

Na Arktiku biljke apsorbuju živu, propadaju i postaju deo zemljišta, koji je vremenom postao permafrost. Hiljadama godina se koncentracija žive gomilala u zamrznutom zemljištu.

Živa koja se otpušta iz permafrosta nije akutna toksična pretnja, već se efekti osećaju tokom vremena. Ovaj metal se gomila u hrani koju ljudi jedu, a rizik od zagađenja vode za piće je minimalan.

- Decenije izloženosti živi, posebno sa skokom njenog nivoa u hrani, mogli bi da koštaju mnogo i to one koji žive u pogođenim oblastima – rekla je Izabel Smit, doktorand na USC Dornsajf i koautor studije.

(Telegraf Nauka/USC Dornsife)