Da li životinje imaju svest? Nova istraživanja značajno menjaju shvatanje naučnika o ovom pitanju

Foto: Shutterstock/Andrea Izzotti

Čarls Darvin uživa gotovo božanski status među naučnicima zbog svoje teorije evolucije. Međutim, njegove ideje da su životinje svesne na isti način kao i ljudi dugo su bile odbacivane. "Ne postoji suštinska razlika između čoveka i životinja u njihovoj sposobnosti da osećaju zadovoljstvo i bol, sreću i nesreću," napisao je Darvin. Njegova sugestija da životinje misle i osećaju smatrana je naučnom jeresom među mnogim, ako ne i većinom stručnjaka za ponašanje životinja, piše BBC.

Naučni skepticizam i novi dokazi

Pripisivanje svesti životinjama na osnovu njihovih odgovora smatralo se kardinalnim grehom. Argument je bio da projektovanje ljudskih osobina, osećanja i ponašanja kod životinja nema naučnu osnovu i da ne postoji način da se testira šta se dešava u umovima životinja. Međutim, ako se pojave novi dokazi o sposobnostima životinja da osećaju i obrađuju ono što se dešava oko njih, da li bi to moglo značiti da su one, zapravo, svesne?

Preporučujemo

Sada znamo da pčele mogu brojati, prepoznati ljudska lica i naučiti kako da koriste alate. Profesor Lars Čitka sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu radio je na mnogim važnim studijama o inteligenciji pčela.

- Ako su pčele toliko inteligentne, možda mogu misliti i osećati nešto, što su građevinski blokovi svesti - kaže on.

Pčele koje se igraju i osećaju

Foto: Shutterstock/Kuttelvaserova Stuchelova

Eksperimenti profesora Čitka pokazali su da pčele menjaju svoje ponašanje nakon traumatičnog incidenta i da su izgledale kao da mogu da se igraju, kotrljajući male drvene loptice, za koje kaže da su uživale u toj aktivnosti. Ovi rezultati su ubedili jednog od najuticajnijih i najcenjenijih naučnika u istraživanju životinja da napravi ovu snažnu, jasnu i kontroverznu izjavu:

- S obzirom na sve dokaze koji su na stolu, prilično je verovatno da su pčele svesne.

Studije otkrivaju svest i kod drugih životinja?

Nisu samo pčele u pitanju. Mnogi kažu da je sada vreme da se ponovo razmisli, sa pojavom novih dokaza za koje kažu da označavaju "preokret" u razmišljanju o nauci svesti životinja. Među njima je i profesor Džonatan Birč sa Londonske škole ekonomije.

- Imamo istraživače iz različitih oblasti koji počinju da se usuđuju da postavljaju pitanja o svesti životinja i eksplicitno razmišljaju o tome kako njihova istraživanja mogu biti relevantna za ta pitanja - kaže profesor Birč.

Ono što je otkriveno možda ne predstavlja konačan dokaz svesti životinja, ali uzeto zajedno, dovoljno je da sugeriše da postoji "realna mogućnost" da su životinje sposobne za svest, prema profesoru Birču. Ovo se odnosi ne samo na takozvane "više" životinje kao što su majmuni i delfini, koji su dostigli napredniji stepen razvoja od drugih životinja. Takođe se odnosi na jednostavnija stvorenja, kao što su zmije, hobotnice, rakovi, pčele i možda čak vinske mušice.

Problem definicije svesti

Ako se pitate šta uopšte mislimo pod svešću, niste jedini. To je nešto oko čega se naučnici ne mogu složiti. Rani pokušaj definisanja svesti došao je u 17. veku od strane francuskog filozofa Rene Dekarta, koji je rekao: "Mislim, dakle postojim." Dodao je da je "jezik jedini siguran znak misli skrivenih u telu".

Ali te izjave su zamutile vode predugo, prema profesoru Anilu Setu sa Univerziteta u Saseksu, koji se bavi definicijom svesti veći deo svoje profesionalne karijere.

Foto: PA Images / Alamy / Alamy / Profimedia

- Ova nesveta trojka, jezika, inteligencije i svesti, seže sve do Dekarta - rekao je za BBC News, izražavajući frustraciju zbog nedostatka preispitivanja ovog pristupa do nedavno.

Promena paradigme

"Nečista trojka" je u srži pokreta zvanog biheviorizam, koji se pojavio početkom 20. veka. Kaže da se misli i osećanja ne mogu meriti naučnim metodama i stoga ih treba ignorisati pri analizi ponašanja. Mnogi stručnjaci za ponašanje životinja školovali su se u ovom pogledu, ali on počinje da ustupa mesto manje antropocentričnom pristupu, prema profesoru Setu.

- Zato što stvari vidimo kroz ljudsku prizmu, imamo tendenciju da povezujemo svest sa jezikom i inteligencijom. Samo zato što idu zajedno kod nas, ne znači da idu zajedno uopšte - rekao je on.

Novo razumevanje životinjske svesti zahteva promenu u naučnom razmišljanju i pristupu. Kako sve više istraživača iz različitih oblasti počinje da se bavi ovim pitanjima, raste potreba za dodatnim istraživanjima i finansiranjem. Otkrića o svesti životinja mogla bi značajno promeniti naš odnos prema njima i način na koji ih tretiramo. Trenutni dokazi možda nisu konačni, ali su dovoljno snažni da sugerišu da je vreme za novu eru u razumevanju svesti životinja.

(Telegraf Nauka / BBC)