Najveći kolibri na svetu zapravo predstavlja dve vrste, otkrivaju ornitolozi

Foto: Wikipedia/Arturo Nahum, CC BY-SA 2.5

Severna populacija ostaje visoko u Andima tokom čitave godine, dok južna populacija migrira od nivoa mora do oko 4.000 metara van perioda razmnožavanja. Dve vrste izgledaju identično. Međutim, izgled vara – njihovi genomi i ponašanja kazuju različitu priču, piše Phys.org.

„Te ptice su neverovatne. Oko osam puta su veće od crvenogrlog kolibrija. Znali smo da neki džinovski kolibriji migriraju, ali dok nismo sekvencirali genome dve populacije nismo znali koliko su različite“, kaže Džesi Vilijamson sa Univerziteta Kornel.

Preporučujemo

„Razlikuju se kao šimpanze i bonobo majmuni“, kaže Kris Vit sa Univerziteta Novog Meksika. „Poklapaju se po visokim zimskim staništima. Zapanjujuće je da dosad niko nije otkrio tajnu džinovskog kolibrija – ove dve vrste su posebne milionima godina“.

Cilj istraživanja je isprva bilo otkrivanje gde migratorna populacija odlazi, prateći njihovo putovanje pomoću geolokatora i satelitskih predajnika.

Istraživači su pratili osam individualnih kolibrija koji su migrirali do 8.400 kilometara od čileanske obale do peruanskih Anda i nazad. Vilijamson kaže da je to jedna od najdužih, možda i najduža migracija kolibrija na svetu. Putovanje u oba smera je duže od razdaljine između Njujorka i Istanbula.

Razlika u migratornom ponašanju je pokretač specijacije, iako se ne može znati da li je jedna vrsta stekla migratorno ponašenje ili ga je druga izgubila. Dosad je postojala samo jedna poznata vrsta na ovoj grani porodičnog stabla kolibrija, dok su se najbliži rođaci džinovskog kolibrija – najmanji kolibriji na svetu – diverzifikovali u 165 vrsta.

Istraživači predlažu jednostavna imena: severni džinovski kolibri i južni džinovski kolibri. Južna migrantska vrsta će zadržati latinsko ime Patagona gigas. Predloženo naučno ime za rezidentnu severnu populaciju je Patagona chaski. „Chaski“ znači „glasnik“ na urođeničkom kečua jeziku.

Populacije džinovskih kolibrija, i južnih i severnih, trenutno su stabilne i uobičajene u svojim područjima – i čak posećuju hranilice u dvorištima.

„Moramo da saznamo gde se ove dve vrste sreću i kakva im je interakcija“, kaže Vit. „Da li se nadmeću, da li je jedna dominantnija, kako bi mogle da dele resurse i da li se mešaju ili su prostorno odvojene tokom zimskog perioda? Mnogo je zanimljivih pitanja za istraživanje“.

„Baš me interesuje kako južni džinovski kolibriji izvode tako drastične promene u elevaciji tokom migracije. Oni putuju od nivoa mora u visoke Ande za samo nekoliko nedelja“, kaže Vilijamson. „Oni su kao minijaturni planinari. Kako menjaju svoju fiziologiju radi tog kretanja?“.

(Telegraf Nauka/Phys.org)