Džinovske sekvoje su sve izraženija odlika pejzaža u Ujedinjenom Kraljevstvu

Foto: Tanjug/AP

Istraživači iz Londonskog univerzitetskog koledža i Kraljevske botaničke bašte Kju su u novoj studiji otkrili da najveća vrsta sekvoja, Sequoiadendron giganteum, poznata kao džinovska sekvoja, može da izvuče prosečno 85 kilograma ugljenika iz atmosfete svake godine. Iako je uvedeno u UK pre 160 godina, ovo je prvi put da je analizirana stopa rasta i otpornost tog drveća u UK.

Ima oko pola miliona sekvoja u Ujedinjenom Kraljevstvu, a sade se i dalje, delom zbog atraktivnosti. U divljini su ugrožene – manje od 80.000 džinovskih sekvoja ostalo je u postojbinskom regionu u Kaliforniji, piše Phys.org.

Preporučujemo

Džinovske sekvoje su neki od najvećih organizama na Zemlji i u svojoj postojbini predstavljaju neke od ugljenikom najispunjenijih šuma na svetu zbog svoje velike starosti.

Istraživači naglašavaju da je najefikasniji način ublažavanja klimatskih promena redukcija emisija ugljen-dioksida prilikom sagorevanja foslilnih goriva. Drveće može da pomogne apsorbujući te emisije, ali od drveća ima i drugih značajnih koristi za klimu, ekosistem i kvalitetan život.

Džinovske sekvoje brzo rastu i jedan su od najdugovečnijih organizama na svetu, rastući brzo tokom čitavog života od 3.000 i više godina. Mogu da narastu do 90 metara u visinu, a iako nisu najviše na svetu (tu titulu nosi njihov blizak rođak crvena sekvoja) – njihova stabla imaju najveći obim. Osim toga, otporne su na vatru, sposobne da prežive požare koji bi zbrisali šume drugih vrsta drveća.

Najbolje rastu u svojoj postojbini u planinama Sijera Nevada u Kaliforniji, pa su istraživači hteli da ispitaju kako opstaju u klimatskim uslovima Ujedinjenog Kraljevstva, koji su umereniji i sa više padavina. Sastavili su prvu specijalizovanu mapu džinovskih sekvoja u UK, sa skoro 5.000 individualnog drveća.

Laserski skeneri su 3D mapirali drveće, omogućavajući merenje visine i obima vrlo precizno i kreiranje 3D modela 97 reprezentativnih primeraka.

Najviše izmereno drvo je imalo oko 55 metara – što je džinovska visina u poređenju sa većinom domaćih vrsta u UK, ali patuljasto u odnosu na američke rođake. Tako je delimično zbog mladosti sekvoja u UK – najstarije džinovske sekvoje u UK su one u Benmoru, iz 1863.

Znanje kad je drveće posađeno omogućilo je da se izračunaju njihove prosečne stope rasta u različitim klimatskim uslovima na lokacijama u UK. Ovi rezultati nam daju značajnu osnovu za procenu koliko dobro džinovske sekvoje uspevaju u klimatu UK, kažu istraživači.

Trenutno je ovo drveće verovatno značajnije zbog svoje estetske i istorijske vrednosti nego zbog rešavanja klimatske krize. Pošto se sve više sekvoja sadi, moramo da znamo kako će rasti.

Istorija ovog drveća u UK je fascinantna – prvobitno kao simbol bogatstva i moći do sadašnje rasprostranjenosti u parkovima i šumama. Sekvoje su slavne, ali skoro da nema studija o brzini njihovog rasta ili tome koliko će biti uspešne u promenljivom klimatu UK.

(Telegraf Nauka/Phys.org)