Vreme čitanja: oko 2 min.
Ova vrsta postojala je još u doba dinosaurusa: Živi fosil ima džinovsku vilicu i oštre zube
Vreme čitanja: oko 2 min.
Anatomski moderna vrsta ovih pripadnika porodice Lepisosteidae pojavila se u fosilnim ostacima tokom kasnog doba jure, pre između 163,5 i 145 miliona godina
Gar je vrsta ribe koja može da se smatra pravim živim fosilom. Menjala se neverovatno sporo otkako su se njihovi preci pojavili u vreme dinosaurusa, pre 150 miliona godina, otkrili su naučnici. To znači da one imaju najsporiji tempo molekularne evolucije među svim kičmenjacima s vilicom.
Anatomski moderna vrsta ovih pripadnika porodice Lepisosteidae pojavila se u fosilnim ostacima tokom kasnog doba jure, pre između 163,5 i 145 miliona godina. Sedam danas postojećih vrsta danas naseljava reke i jezera Severne i Južne Amerike, dok jedna vrsta povremeno odlazi u morsko okruženje, piše LiveScience.
Preporučujemo
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva: Da li smo spremni za predstojeću katastrofu?
100 novih stvorenja otkriveno u morskim dubinama: Jedna vrsta šokirala naučnike - ima pipke, liči na karfiol
U novoj studiji, objavljenoj u žurnalu Evolution, naučnici su ispitali gar i druge vrste nazvane živim fosilima, organizmima koji ostaju gotovo isti tokom dugih perioda.
- Termin je sporan jer, iako mnoge vrste liče na one nađene u fosilima, ipak je došlo do nekih evolutivnih promena, čak i ako one nisu veoma vidljive. Da bi se neka vrsta smatrala živim fosilom, potrebno je da ima zajedničko poreklo sa nekom izumrlom vrstom, da se njen izgled veoma malo promenio u odnosu na pretke i da se razdvojila u veoma mali broj vrsta – rekao je Čejs Braunstajn, autor studije i student na Jejlu, za LiveScience.
Naučnici su koristili kompjutersku analizu da studiraju sekvence gena koji su zadržani od vremena zajedničkih predaka, što je otkrivalo mutacije.
Studija je pokazala da su neke životinje koje se smatraju živim fosilima različite od svojih fosilnih predaka iako su zadržale neke karakteristike. U slučaju gara i njima bliskih jesetri, međutim, evolucija je još sporija nego što se misli. Od 471 ispitane vrste, one su imale najsporije promene. Gar je evoluirao tri puta sporije od svih drugih živih kičmenjaka.
Oni su evoluirali toliko malo da dve vrste gara, koje su se razdvojile pre 100 miliona godina, i dalje mogu međusobno da se razmnožavaju. To su dugokljuni gar (Lepisosteus osseus) i aligator gar (Atractosteus spatula), koji imaju džinovsku vilicu i oštre zube.
- To bi u suštini bilo kao da ljudi i vombati mogu da se razmnožavaju – rekao je Braunstajn naglašavajući da je isto prošlo od razdvajanja dve vrste.
Ono što posebno iznenađuje što su ti hibridi dalje plodni, što je retkost u prirodi, naglasio je.
(Telegraf Nauka / LiveScience)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
