Nivo leda na Antarktiku dramatično pada, naučnici u šoku: "Dogodila se nagla i kritična promena"

Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Već treću godinu zaredom, pokrivenost morskim ledom područja oko Antarktika pala je ispod 2 miliona kilometara kvadratnih, a to je prag koji od početka satelitskih merenja 1979. godine prvi put probijen tek 2022. godine, piše Guardian, prenosi Jutarnji. 

Najnoviji podaci američkog Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu potvrdili su da je u protekle tri godine oko kontinenta zabeležena dosad najmanja količina morskog leda.

To je, kažu naučnici, još jedan u nizu dokaza o "promeni režima", na što ukazuje i poslednje istraživanje koje sugeriše da je morski led oko Antarktika prošao kroz "naglu kritičnu promenu".

Morski led na Antarktiku doseže najniži godišnji nivo upravo u februaru, na vrhuncu leta na južnoj hemisferi. 18. februara ove godine pokrivenost morskim ledom pala je na 1,99 miliona kilometara kvadratnih, a 21. februara iznosila je 1,98 miliona. Najniži rekord, zabiležen u februaru 2023. godine, iznosio je 1,78 miliona kilometara kvadratnih.

Je li dosegnut najniži ovogodišnji nivo, znaće se za nedelju, do dve.

"Najniže ikad zabileženi nivo biio je u poslednje tri godine", rekao je Wil Hobs, stručnjak za morski led sa Univerziteta u Tasmaniji.

Naučnici u šoku

Nivo morskog leda je na Antarktiku na vrhuncu svakog septembra, no prošlogodišnji najviši nivo bio je najniže zabeležen, tako da su i naučnici bili šokirani koliko se malo leda stvorilo tokom prošle godine.

Pokrivenost ledom se malo oporavila u dec,embru kad je opet krenulo zamrzavanje, ali je zatim ponovno pao na nizak nivo kakav je sada.

Ne postoje pouzdana merenja debljine antarktičkog morskog leda, ali Arian Purić, klimatologinja specijalizovana za Antarktik i Južni okean na Univerzitetu Monaš, smatra da je moguće da je led koji je ponovno nastao, tanji nego inače.

"To se čini vrlo verovatnim, a tanji morski led mogao bi se brže otopiti", rekla je.

Naučnici još uvek istražuju zašto se tačno morski led toliko smanjio, no zabrinuti su da bi tu najvažniju ulogu moglo imati globalno zagrevanje zbog kojeg se snažno zagreva i Južni okean oko Antarktika.

Morski led reflektuje sunčevo zračenje, pa ako je leda manje, to može dovesti do većeg zagrevanja okeana.

Valt Majer, viši istraživač u Nacionalnom centru za podatke o snegu i ledu, rekao je da budući da se većina leda svakog leta potpuno otopi, "većina ledenog pokrivača je samo metar ili dva debela, a uz rubove i mnogo tanja".

"S obzirom na vrlo niski maksimum prošlog septembra, led je u mnogim područjima verovatno bio tanji, no teško je reći kakav će to uticaj imati na brzinu otapanja i približavanje minimumu", rekao je.

Ekosastavi Antarktika usko su povezani s morskim ledom - od formiranja fitoplanktona koji uklanja ugljenik iz atmosfere do mesta razmnožavanja pingvina.

Promena režima

Purić je prošle godine vodila istraživanje koje je pokazalo da je morski led na kontinentu verovatno doživeo "promenu režima" koja je, po svemu sudeći, bila podstaknuta zagrevanjem podzemnog okeana na dubini od oko 100 metara.

Istraživanje koje su vodili Hobbs i njegovi kolege iz Australian Antarctic Program Partnership i drugih institucija, pružilo je dokaze koji podupiru ovu tvrdnju.

U radu objavljenom ovog meseca u časopisu Journal of Climate naučnici su ispitivali promene u opsegu morskog leda i na kojim se mestima formirao svake godine.

Posmatrajući dva razdoblja - od 1979. do 2006. i od 2007. do 2022. - naučnici su otkrili da je količina morskog leda u ovom kasnijem razdoblju postala mnogo promenjivija ili nestalnija.

Promene u atmosferi - uglavnom vetrovi - pre su najvećim delom diktirale godišnje varijabilnosti leda, no poslednje uočene promene ne mogu se objasniti isključivo time.

Zaključak je da se na Antarktiku dogodila "nagla kritična promena", ali Hobs je rekao da se još ne može reći zašto.

"Ne znamo što je tačno pokrenulo te promene. Možda se radi o zagrevanju okeana ili promeni saliniteta okeana", rekao je i dodao da je takođe moguće da je u pitanju prirodna promena.

Naučnici su upozorili da je gubitak morskog leda samo jedna od nekoliko velikih promena koje su primećene na Antarktiku, a koje će verojatno imati globalne posledice - poput one da će sad veći deo kontinenta biti izložen okeanu što će ubrzati gubitak leda na kopnu, a to, pak, može povisiti globalni nivo mora.

Naučnici sve glasnije pozivaju vlade da ozbiljnije shvate promene na Antarktiku i žale se na nedostatak podataka za poređenje s kontinenta i oko njega.

"Ono što nam treba su kontinuirana merenja temperature okeana i saliniteta ispod morskog leda. Potrebna su nam poboljšanja u našim klimatskim modelima. I treba nam vremena‘, rekao je Hobs.

(Telegraf.rs)