Vreme čitanja: oko 2 min.
Dubine Crvenog mora daju uvid u budućnost okeana
Vreme čitanja: oko 2 min.
Crveno more je riznica morskog biodiverziteta. Njegove tople vode su dom malom i velikom živom svetu, od kit-ajkula do mikroba koji žive oko vulkanskih otvora ispod površine.
Uprkos nazivu, nedavna istraživanja Zemljine kore i tektonske strukture u Crvenom moru sugerišu da se zapravo radi o starom okeanskom basenu, čije jedinstvene karakteristike mogu pružiti dragocen uvid u uticaj klimatskih promena na okeane.
Istraživači iz Instituta za izučavanje okeana (OSSARI) u provinciji Tabuk u Saudijskoj Arabiji nadziraće i mapirati Crveno more na dosad najdetaljniji način, piše Nature.
Preporučujemo
U pustinji Mohave živi jedan od najstarijih organizama na svetu
Kolaps Golfske struje zalediće Evropu i Ameriku: Da li film „Dan posle sutra“ postaje stvarnost?
„Početni cilj je kreiranje prvog biohemijskog modela Crvenog mora, uključujući podatke o bitnim osobinama ovog okeana. Istraživanje dubokog mora je zaista privlačno – ‘ekstremofilne’mikrobne zajednice koje žive tamo imaju potencijal za biotehnologiju“, kažu istraživači.
Kombinacija tradicionalnog uzorkovanja i pametnih tehnologija će otvoriti nove puteve za sakupljanje i izučavanje uzoraka. U planu su autonomna podvodna vozila koja treba da analiziraju DNK iz vode u širokom opsegu. Svi organizmi ostavljaju ćelije i druge depozite tokom životnog ciklusa – autonomno uzorkovanje DNK i drugi novi senzori daće uvide u ekosisteme Crvenog mora.
Povezivanje tačaka
U centru pažnje biće i razvoj instrumenata za sakupljanje podataka i analitičkih metoda na bazi veštačke inteligencije radi unapređenja nadzora nad okeanom. Ti podaci će doprineti održivom turizmu i ribarstvu putem morskih zaštićenih područja i drugih mera.
„Pomoći ćemo zainteresovanim stranama u brojnim sektorima da izvlače zaključke iz kompleksnih skupova podataka, omogućavajući informisano odlučivanje. U tome će veliku ulogu imati nove tehnologije pomorske i podvodne bežične komunikacije“, kažu istraživači.
Iako podvodne komunikacije tradicionalno koriste akustične frekvencije, imaju ograničen protok i ne mogu prenositi velike količine podataka. Brz napredak se ostvaruje u oblasti bežičnih optičkih komunikacija, koje koriste svetlost za prenos podataka, što omogućuje izučavanje novih komunikacija između, na primer, udaljenih stanica.
Podvodne mreže senzora će nadzirati interakciju između ljudi i morske životne sredine, upućujući rano upozorenje u slučaju bilo kakve potrebe za intervencijom. Daljinske kamere mogu biti postavljene u dubljim vodama, opsluživane autonomnim podvodnim vozilima sposobnim za prikupljanje videopodataka i čak punjenje baterija.
Ovaj regionalni projekat ima za cilj globalni uticaj – otkrivanje tajni Crvenog mora treba da doprinese održivoj budućnosti. Nauka o okeanu daje nam priliku za multidiciplinarni rad na problemima stvarnog sveta.
(Telegraf Nauka/Nature)
Povezane vesti
Leteće bubašvabe za švajcarske šume: Razvijen dron za merenje biodiverziteta
Drevni ekosistem Bajkalskog jezera u opasnosti od „smene režima“ zbog zagrevanja
Žišci pronađeni u filipinskoj kišnoj šumi „skoro kao pronalazak ptice dodo“
Rekordna suša u Amazoniji izazvana klimatskim promenama
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
