Uzorkovanje dronom otkriva kako se grenlandska ledena ploča menja

Istraživači su prvi put izveli detaljna merenja vodene pare visoko iznad površine grenlandske ledene ploče. To istraživanje putem specijalno dizajniranog drona moglo bi pomoći naučnicima da poboljšaju kalkulacije u pogledu nestanka leda u brzo zagrevajućim polarnim regionima.

„Moći ćemo da razumemo kako voda stiže na Grenland i kako ga napušta tokom narednih nekoliko godina“, kažu istraživači iz Instituta za arktičko istraživanje Univerziteta Kolorado u Bolderu. „Potrebno je da razumemo kako će se grenlandska sredina, kao veliki rezervoar sveže vode, menjati u budućnosti“.

Preporučujemo

Američka Nacionalna okeanska i atmosferska administracija (NOAA) kaže da je Grenland izgubio oko 55 gigatona leda i snega od jeseni 2023. do jeseni 2024. Ostrvo gubi led 28. godinu uzastopno i naučnici procenjuju da je izgubilo više od pet biliona tona leda od 1992.

Grenlandska ledena ploča sadrži oko 8% sveže vode na planeti, i otopljeni sneg i led Grenlanda mogli bi značajno doprineti povećanju nivoa mora, promeni okeanske cirkulacije i ekosistema širom sveta.

Nestanak leda je uglavnom posledica otkidanja velikih komada leda od glečera i topljenja površinskog leda i snega. Sublimacija, proces pretvaranja čvrstih materijala u gasove bez posrednog pretvaranja u tečnosti, može takođe imati ulogu. Ranije studije su sugerisale da bi se u nekim delovima Grenlanda oko 30% letnjeg površinskog snega moglo sublimirati u vodenu paru.

Nije jasno gde vodena para ide. Deo bi mogao pasti nazad u obliku snega ili se kasnije ponovo kondenzovati na površini, ali bi deo mogao napustiti grenlandski vodni sistem potpuno.

Sakupljanje uzoraka vazduha na Arktiku je skup i tehnički težak zadatak, pošto obično uključuje let aviona do centra ledene ploče u veoma neugodnim vremenskim uslovima i dostavljanje uzoraka u laboratoriju.

Istraživači su prevazišli te probleme postavljajući opremu za uzorkovanje vazduha na veliki dron sa rasponom krila od tri metra.

U leto 2022, dron je 104 puta leteo do unutrašnjosti Grenlanda i sakupio uzorke vazduha na različitim visinama do skoro 1.500 metara iznad površine.

Istraživači su želeli da osmotre tip atoma vodonika i kiseonika u vodenoj pari u vazduhu. Molekuli vode iz različitih izvora sadrže različite kombinacije vodonika i kiseonika. Te varijacije se vide u izotopima.

„Izotopi su ‘otisci prstiju’ vode. Prateći te otiske, možemo otkriti izvor vodene pare. Međutim, ne znamo mnogo o izotopskom sastavu vode u pokretu“, kažu istraživači.

Kad su uporedili svoja merenja sa postojećom kompjuterskom simulacijom arktičkog hidrološkog ciklusa, otkrili su da simulacija potcenjuje količinu padavina na Grenland. Uključujući izotopske podatke, model je dao tačno predviđanje kako se voda kreće iznad Grenlanda.

„Veoma je važno predvideti šta će se desiti sa Grenlandom u sve toplijem svetu što tačnije. Pokazali smo koliko su korisni podaci o izotopima u vodenoj pari popravljajući postojeći model“, kažu istraživači.

Topljenje ledene ploče

Pre oko 125.000 godina, kad je Zemlja bila toplija od preindustrijskih nivoa, Grenland je bio pokriven znatno manjom ledenom pločom, a nivo mora je bio skoro šest metara viši nego danas. Dok planeta nastavlja da se zagreva, grenlandska ledena ploča bi mogla doživeti drastične promene i čak se smanjiti do tadašnje veličine.

Grenlandska ledena ploča sadrži ogromne količine sveže vode, i ta voda, ukoliko napusti sistem, može dovesti do značajnog porasta globalnog nivoa mora. Ujedinjene nacije su procenile da rastući nivoi mora izazvani klimatskim promenama trenutno utiču na milijardu ljudi širom sveta.

„Kao da smo saznali kako da otkrijemo otiske prstiju na mestu zločina. Ovo je konkretan korak napred u razumevanju gde voda ide i odakle dolazi u ovom značajnom sistemu u vreme najveće potrebe“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)