Pre 700 miliona godina Zemlja je bila potpuno zamrznuta: Naučnici konačno odgovorili na pitanje "zašto"

Ljudi ledenog doba... Ilustracija: Shutterstock/Esteban De Armas

Australijski geolozi su koristili modeliranje tektonskih ploča kako bi utvrdili šta je najverovatnije izazvalo ekstremnu klimu ledenog doba u istoriji Zemlje, pre više od 700 miliona godina. Studija, objavljena u Geologi, pomaže našem razumevanju funkcionisanja Zemljinog ugrađenog termostata koji sprečava da se Zemlja zaglavi u režimu pregrevanja, prenosi Science Daily.

Takođe pokazuje koliko je globalna klima osetljiva na koncentraciju ugljenika u atmosferi.

Preporučujemo

- Zamislite da je Zemlja skoro potpuno zamrznuta - rekla je vodeći autor studije, saradnica za budućnost ARC-a dr Adriana Dutkievicz.

- Sada mislimo da smo razotkrili misteriju: istorijski niske emisije vulkanskog ugljen-dioksida, potpomognute trošenjem velike gomile vulkanskih stena u sadašnjoj Kanadi; proces koji apsorbuje atmosferski ugljen-dioksid - dodala je ona.

Projekat je inspirisan glacijalnim ostacima koje je ostavila drevna glacijacija iz ovog perioda koja se može spektakularno posmatrati u lancu Flinders u Južnoj Australiji.

Nedavna geološka ekskurzija na Planine, koju je vodio koautor profesor Alan Collins sa Univerziteta u Adelaidi, podstakla je tim da koristi kompjuterske modele Univerziteta u Sidneju EarthBite kako bi istražio uzrok i izuzetno dugo trajanje ovog ledenog doba.

Produženo ledeno doba, takođe nazvano sturtskom glacijacijom po evropskom kolonijalnom istraživaču centralne Australije iz 19. veka, Čarlsu Sturtu, protezalo se od pre 717 do 660 miliona godina, perioda mnogo pre nego što su postojali dinosaurusi i složeni biljni svet na kopnu.

- Različiti uzroci su predloženi za okidač i kraj ovog ekstremnog ledenog doba, ali najmisteriozniji aspekt je zašto je ono trajalo 57 miliona godina – vremenski raspon koji mi ljudi teško možemo zamisliti - rekao je dr Dukievic.

Tim se vratio na tektonski model ploča koji pokazuje evoluciju kontinenata i okeanskih basena u vreme nakon raspada drevnog superkontinenta Rodina. Povezali su ga sa kompjuterskim modelom koji izračunava degazaciju CO2 podvodnih vulkana duž srednjeokeanskih grebena - mesta gde se ploče razilaze i nastaje nova okeanska kora.

Ubrzo su shvatili da početak Sturtskog ledenog doba tačno korelira sa rekordno niskim nivoom vulkanskih emisija CO2. Pored toga, odliv CO2 je ostao relativno nizak tokom celog ledenog doba.

- U to vreme na Zemlji nije bilo višećelijskih životinja ili kopnenih biljaka. Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi je skoro u potpunosti bila diktirana izbacivanjem CO2 iz vulkana i procesima trošenja silikatnih stena, koji troše CO2 - dodao je naučnik.

Koautor profesor Ditmar Miler sa Univerziteta u Sidneju rekao je da je geologija je vladala klimom u to vreme.

- Mislimo da je Sturtsko ledeno doba počelo dvostrukim udarom: tektonska reorganizacija ploča svela je vulkansko degazovanje na minimum, dok je istovremeno kontinentalno doba vulkanska provincija u Kanadi počela je da erodira, trošeći atmosferski CO2 - pojasnio je on.

- Rezultat je bio da je atmosferski CO2 pao na nivo na kome počinje glacijacija - za koji procenjujemo da je ispod 200 delova na milion, manje od polovine današnjeg nivoa - dodao je.

Rad tima postavlja intrigantna pitanja o dugoročnoj budućnosti Zemlje.

Nedavna teorija je sugerisala da će u narednih 250 miliona godina Zemlja evoluirati prema Pangea Ultima, superkontinentu koji je toliko vruć da bi sisari mogli izumreti.

Međutim, Zemlja je takođe trenutno na putanji niže emisije vulkanskog CO2, pošto se sukobi kontinenata povećavaju, a ploče usporavaju. Dakle, možda će se Pangea Ultima ponovo pretvoriti u snežnu grudvu.

Dr Dutkievic je rekao da je važno napomenuti klimatske promene koje se dešavaju izuzetno sporo.

- Prema NASA-i, klimatske promene izazvane ljudima dešavaju se 10 puta brže od nas viđeno ranije - objasnio je.

(Telegraf.rs)