Žišci pronađeni u filipinskoj kišnoj šumi „skoro kao pronalazak ptice dodo“

Ovo otkriće je „ohrabrujući znak“ potencijala za obnovu prirode od poremećaja koje su izazvali ljudi, kaže Tom Terzin, profesor biologije koji je identifikovao žiške. „Priroda je veoma izdržljiva ako joj damo šansu za oporavak“.

Terzin je došao do otkrića dok je pregledao primerke tvrdokrilaca sakupljenih u nacionalnom parku Severni Negros na ostrvu Negros tokom 2016. i 2017. Prašuma tog tropskog ostrva u centralnim Filipinima je skoro potpuno zbrisana sečom, poljoprivredom i rastom populacije do kraja 20. veka, piše Phys.org.

Preporučujemo

Terzin je primetio kratkonosog žiška koji se isticao ne zbog boje, već zbog svoje običnosti. Crna buba, duga oko pola centimetra, nije imala metalni sjaj svojih rođaka.

Nazvan Metapocyrtus (Trachycyrtus) augustanae, novi primerak je dobio ime po univerzitetskom kampusu Augustana.

Terzin je o pronalasku nove vrste maštao od detinjstva, kad je postao fasciniran građom tvrdokrilaca. „Oni se ponašaju kao sićušni prirodni roboti. Imaju egzoskelet i segmentirana tela i mile unaokolo poštujući jednostavna pravila. Ako naiđu na neku prepreku, obično je obiđu, kao što bi robot postupio“, kaže on.

Još više je oduševljen zbog ponovnog pronalaska drugog kratkonosog žiška, poznatog kao Metapocyrtus (Orthocyrtus) bifoveatus, koji je poslednji put viđen na ostrvu pre 100 godina. Taj živopisni insekt je živeo samo u nižim predelima kišne šume, koji su zbrisani deforestacijom, i smatran je izumrlim, ali je ovaj primerak pronađen u znatno višoj šumskoj oblasti ostrva.

„Ova vrsta je nekako uspela da preživi na visinama iznad 1.000 metara, što ukazuje na borbu za život, da nisu dozvolili da ih deforestacija ubije. U svetu insekata to je skoro kao pronalazak ptice dodo“, kaže Terzin.

Iako su žišci, koji su najveća porodica tvrdokrilaca, prirodni deo kišne šume, znanje da ove dve vrste postoje je važno jer oni mogu postati štetočine, naročito pred opasnošću od klimatskih promena.

„Oni su kao asteroidi koji seku Zemljinu orbitu. Neki od njih mogu biti opasni, ali su još opasniji ako ne znamo za njih. Stoga je važno nadgledati njihovu populaciju – a to znači da prvo moramo da ih pronađemo“.

Mogu biti korisni za izučavanje ekološkog oporavka, naročito u šumarstvu. Kao jedan od malobrojnih zapadnih istraživača sa dozvolom za izučavanje nacionalnih parkova Filipina, Terzin se nada pronalsku novih insekata kad se vrati 2025. Takođe kaže da bi ovo otkriće dva žiška moglo podstaći filipinske vlasti da prime još međunarodnih naučnika.

Generalno gledano, ta zemlja dobro štiti svoje prirodne resurse, ali nema dovoljno istraživača koji bi opisali sav tamošnji biodiverzitet. To je ogroman svet sa mnoštvom još neopisanih čudesa i vrsta.

(Telegraf Nauka/Phys.org)