Raste od doba dinosaurusa: Superstruktura dva i po puta veća od Srbije još se formira na dnu okeana

Okeansko dno u blizini Havaja... Foto: David Fleetham / Zuma Press / Profimedia

Podvodni plato u Tihom okeanu koji je po površini dva i po puta veći od Srbije, počeo je da se formira zahvaljujući vulkanskim erupcijama još u doba krede, pre između 145 i 66 miliona godina. Ova superstruktura koja je počela da se formira u doba dinosaurusa, piše LiveScience, i danas raste.

U stvari, melanezijska granična visoravan, koja se nalazi istočno od Solomonskih ostrva, formirana je nakon četiri različita pulsa vulkana, svih sa različitim uzrocima, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u žurnalu Earth and Planetary Science Letter.

Preporučujemo

Ovo je važno jer se o džinovskim vulkanskim strukturama na dnu okeana često veoma malo zna, rekao je Kevin Konrad, geonaučnik sa Univerziteta Nevade u Las Vegasu. U nekim slučajevima, oni se formiraju u jednom naletu magme i nazivaju se velike magmatske oblasti. Ovi veliki i dugotrajni vulkanski događaji često su toliko dramatični da mogu da promene klimu i budu povezani sa masovnim izumiranjem.

U drugim slučajevima, karakteristike koje izgledaju identično kao velike magmatske oblasti, ali nastaju tokom dugih perioda, sa više vulkanskih događaja koji gomilaju slojeve nalik torti. Sa ograničenim uzorcima stena, može biti teško utvrditi razliku.

- Postoje neke karakteristike u pacifičkom basenu kada naučnici imaju samo jedan uzorak, pa sve izgleda kao jedan jedini događaj. Nekad, kada uzimamo uzorke do detalja, možemo da shvatimo da su oni nastajali tokom različitih pusleva tokom desetine miliona godina i nisu imali značajan uticaj na okruženje – rekao je Konrad za LiveScience.

On i njegove kolege 2013. su, tokom petonedeljne istraživačke misije, uzeli uzorke melanezijske granične visoravni. Proučavanjem starosti i hemijskog sastava ovih stena saznali su da je visoravan počela da se formira pre oko 120 miliona godina. Sledećih 45 miliona godina taj deo Pacifika lebdeo je iznad užarenog omotača. Krivac za to je vruća tačka Rurutu-Arago, koja i dalje postoji ispod Francuske Polinezije. To je stvorilo podvodni planinski lanac. On je erodirao, ali pre 13 miliona godina, se pomerio do druge vruće tačke – Samoe.

- Svi ti pravci kojima se magma kretala pre 45 miliona godina, sada predstavljaju postojeću slabost i magma može da se kreće – rekao je Konrad.

On je predložio da se ovo naziva „okeanska superstruktura na ploči“ kako bi se razlikovalo od velikih magmatskih oblasti koje stvara jedan jedini vulkan.

Kako se navodi u radu, melanezijska granična ploča ima površinu od oko 222.000 kilometara kvadratnih i veličine je američke države Ajdaho. U poređenju sa Srbijom, melanezijska granična ploča je dva i po puta veća od naše zemlje.

(Telegraf Nauka / LiveScience)