Vulkan na prostoru tajne sovjetske vojne baze povezan sa erupcijom koja je izmenila klimu pre 200 godina

Satelitski snimak iz 2024. prikazuje četiri vulkana u pravilnom nizu duž ruskog ostrva Simušir. Jedan od njih je bio mesto iznenadne erupcije koja je privremeno ohladila severnu hemisferu 1831. godine.

Atraktivna slika sa satelita Landsat 8 napravljena je 12. septembra 2024. i prikazuje Simušir, skoro nepoznato rusko ostrvo i bivšu sovjetsku mornaričku bazu sa četiri ravnomerno raspoređena vulkana u iznenađujuće pravoj liniji.

Preporučujemo

Jedan od tih vulkana bio je mesto jedne od najvećih erupcija u zabeleženoj istoriji, koja je značajno izmenila Zemljinu klimu pre oko 200 godina.

Simušir je jedno od Kurilskih ostrva, arhipelaga sa više od 50 vulkanskih ostrva na severu Pacifika, pod kontrolom Rusije. Kao i u slučaju ostalih Kurilskih ostrva, suverenitet nad Simuširom se premeštao između susednih zemalja, Rusije i Japana, nekoliko puta tokom poslednjih 400 godina. U novije vreme, ostrvo je korišćeno kao tajna sovjetska mornarička baza do 1994, a sad je nenaseljeno.

Na kopnenoj masi dugoj osam kilometara nalaze se četiri velika vulkana. Te izdignute strukture – Miljna, Zavaricki, Prevo i Urataman – vidljive su iz svemira.

Miljna je najviša sa 1.540 metara visine, a poslednja erupcija tog vulkana desila se 1914. Pored je Zavaricki, visok 624 metra, koji je poslednji put eksplodirao 1957, ostavljajući veliki šupalj krater. Prevo, visok 1.360 metara, poslednju erupciju imao je 1825.

Urataman, pak, sa visinom od 678 metara, ne pokazuje znakove erupcije u periodu od najmanje 12.000 godina. Duboka laguna, poznata kao Brotonov zaliv, takođe se može videti pored Uratamana. Tamo su Sovjeti držali neke od svojih nuklearnih podmornica.

Postoji i manji peti vulkan na ostrvu, poznat kao Gorjašćaja sopka, na severoistočnom boku Miljne, ali se ne razaznaje naspram većih vulkana na satelitskim snimcima. Mada su klasifikovani kao posebni vulkani, Gorjašćaja sopka i Miljna su tesno povezane.

Simušir i druga Kurilska ostrva su centri vulkanske aktivnosti pošto se nalaze u zoni takozvanog Vatrenog prstena – 40.000 kilometara dugog pojasa iznad granica tektonske ploče oko spoljnog oboda Pacifičkog okeana. Taj region sadrži otprilike dve trećine kopnenih vulkana na svetu i tamo se dešava oko 90% svih zemljotresa.

Ogromna erupcija

Godine 1831, klimat severne hemisfere ohladio se u proseku otprilike 1 stepen Celzijusov, uz izveštaje o tmurnim, mračnim vremenskim uslovima i Suncu koje menja boje.

Naučnici su znali da je neka masivna erupcija uzrokovala taj neobični događaj, ali je ostajalo nepoznato koji vulkan je odgovoran za to.

Međutim, u decembru 2024, nova studija je otkrila da je krivac bio Zavaricki nakon što je pepeo iz polarnog leda povezan sa tim vulkanom.

Otkriće je iznenadilo naučnike pošto nije bilo ranijih dokaza o erupciji na Simuširu 1831. godine, verovatno zbog velike udaljenosti i nepostojanja potencijalnih svedoka na okolnim ostrvima.

„Nismo ni pomišljali da je taj vulkan bio odgovoran“, kaže Vilijam Hačison, vulkanolog na škotskom Univerzitetu u Sent Endruzu.

(Telegraf Nauka/Live Science)