Katastrofu u Mjanmaru izazvala ekstremno retka i specifična vrsta zemljotresa, tvrde naučnici
Zemljotres od 7,7 stepeni koji je pogodio Mjanmar 28. marta ubio je najmanje 2.700 ljudi, a veruje se da će konačan broj žrtava biti mnogo veći. Čini se da je ovo bila retka vrsta zemljotresa – supersmičući zemljotres – u kome se energija rupture ekstremno brzo kreće kroz tlo, što pojačava razaranje.
Ova vrsta rupture „za zemljotrese je ekvivalent supersoničnog mlaznjaka“, napisao je Frederik Tilman, seizmolog Centra za geologiju GFZ Helmoc u Potsdamu, u svojoj analizi na LinkedIn-u. Reč je o preliminarnom radu, piše Nature, ali se više istraživačkih timova već slaže o supersmičućem zemljotresu.
Preporučujemo
Ovako bi izgledala Evropa kada bi se sav led na planeti Zemlji otopio: Pogledajte šta bi bilo sa Srbijom
Kosmički zraci bi mogli biti neuhvatljiva iskra za munje na Zemlji
Ako je objašnjenje tačno, onda je geološki rased koji je pukao tokom zemljotresa – masivni rased Sagaing, koji se proteže pravcem sever–jug kroz srce Mjanmara — možda pukao na dužini od preko 400 kilometara. Narednih dana, istraživači bi mogli da potvrde ovo pregledom satelitskih snimaka te oblasti snimljenih pre i posle zemljotresa.
Kod supersmičućih zemljotresa, navodi Nature, rupture tla putuju brže nego seizmički talasi koje proizvode. Taj efekat može da koncentriše seizmičku energiju pre ruprure, što stvara veću štetu na velikim daljinama nego što bi se očekivalo. U Bankoku je, primera radi, pala najmanje jedna visoka zgrada tokom zemljotresa iako se nalazi 1.000 kilometara od epicentra.
Ovaj region je geološki aktivan, nalazi se u zoni između indijske i evroazijske tektonske ploče. Rased Sagaing je transkurentni rased, slično kalifornijskom rasedu San Andreas. Od 1900. ovaj region je imao još 6 zemljotresa jačih od 7 stepeni.
Preliminarno proučavanje zemljotresa ukazuje da su se dve strane raseda možda pomerile jedna pored druge za čak 6,5 metara, rekla je za Nature Džudit Habard, ko-kreatorka biltena Earthquake Insights i seizmološkinja na Univerzitetu Kornel u Itaki.
Brzina zemljotresa je takođe bila izuzetna. Cela ruptura se dogodila za oko 90 sekundi, kaže Habardova, pri čemu je jedan krak raseda pukao severno od Mandalaja, a drugi krak južno. Upravo ova ruptura koja se kretala ka jugu izgleda da je dostigla supersmičuću brzinu, prema nekoliko analiza koje su koristile seizmometre van Mjanmara da bi analizirale kako je energija iz zemljotresa putovala kroz tlo.
(Telegraf Nauka/Nature)
Povezane vesti
Zašto su prognoze zemljotresa obično pogrešne?
„Spremite se za zemljotres, i to veliki! Vreme je“: Zastrašujuće upozorenje naučnika
„Veoma je teško predvideti šta je sledeće“: Serija zemljotresa oko Santorinija zbunjuje geologe
"Ovo je tek početak": Otkrivena fosilizovana ploča morskog dna stara 250 miliona godina
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
