Vreme čitanja: oko 2 min.
Grenlandski glečeri tope se 5 puta brže nego pre 20 godina: Ako nestanu more se diže za 6 metara
Vreme čitanja: oko 2 min.
Naučnici su proučili razvoj glečera tokom 130 godina kroz satelitske snimke i 200.000 starih fotografija
Globalno zagrevanje petostruko je povećalo brzinu topljenja glečera na Grenlandu u poslednjih 20 godina, izjavili su naučnici sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Topljenje leda na Grenlandu izaziva naročitu zabrinutost, jer drevni ledeni pokrivač, ako se potpuno otopi, ima dovoljno vode da podigne nivo mora za najmanje šest metara, preneo je Rojters.
Studija hiljadu glečera u ovoj oblasti pokazala je da je stopa topljenja ušla u novu fazu u poslednje dve decenije, rekao je docent na katedri za geonauku i upravljanje prirodnim resursima na Univerzitetu u Kopenhagenu Anders Anker Bjork.
- Postoji veoma jasna korelacija između temperature koju doživljavamo na planeti i promena koje posmatramo u vezi sa time koliko se brzo tope glečeri - rekao je Bjork.
Glečeri se u proseku smanjuju za 25 metara godišnje, u poređenju sa pet-šest metara pre oko dve decenije, zaključili su naučnici nakon proučavanja razvoja glečera tokom 130 godina kroz satelitske snimke i 200.000 starih fotografija.
Kako su naučnici iz EU naveli ranije ovog meseca, svet se već zagrejao za skoro 1,2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih temperatura, a već je praktično izvesno da će 2023. godina biti najtoplija u poslednjih 125.000 godina.
Snižavanje temperature zahtevalo bi svetsko jedinstvo u nastojanjima da se minimiziraju gasovi staklene bašte u atmosferi.
- Verujem da se možemo pripremiti za to da ti glečeri nastave da se tope sve većom brzinom - rekao je direktor Instituta za klimu u Arhusu Jorgen Eivind Olesen.
Glečeri na Grenlandu često se koriste za predviđanje efekata klimatskih promena na ledeni pokrivač tog najvećeg ostrva na svetu.
- Ako počnemo da shvatamo da glečeri gube masu nekoliko puta brže nego u prošlom veku, to može da nas natera da očekujemo da će ledeni pokrivač ići istim putem samo u sporijoj i dužoj vremenskoj skali - rekao je viši istraživač na Geološkom institutu Vilijam Kolgan.
Ankete kažu da je ledeni pokrivač Grenlanda, uticao sa 17,3 odsto porasta nivoa mora između 2006. i 2018. godine, a glečeri, kojih je oko 22.000 na ostrvu, doprineli su sa 21 odsto.
(Telegraf Nauka/Tanjug)
Povezane vesti
Otopljeni sneg i led sa Grenlanda i Arktika izazivaju slabljenje okeanske cirkulacije i ubrzavaju zagrevanje
Zone drveća obnavljaju prirodu na plantažama uljanih palmi
Nemogući toplotni talasi pogađaju svaki deo sveta: Bez klimatskih promena nijedan od njih ne bi se dogodio
Zastrašujuće upozorenje čuvene naučnice: "Usred smo šestog velikog izumiranja!"
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
teorija zavere
"a već je praktično izvesno da će 2023. godina biti najtoplija u poslednjih 125.000 godina." - Nauka kaže da se temperature vazduha mere od 1880. godine, ali ovi "načnici" tvrde da je ova godina najtoplija u prethodnih 125.000 godina?
Podelite komentar
Zastita prirode
U Evropi su poceli oko 1886 meriti vreme i temperature jer je brat pruskog Cara Wilema prvog u Nemackom carstvu osnovao prvu meteorolosku ustanovu u Carstvu. Iz nje se razvila danasnja savezna nemacka drzavna meteroloska centrala. Gleceri se tope jos od 1970- tih godina tek sada svet prica o tome.Sve se pricalo ali se nista nije ozbiljno shvatalo. Sada tek kada suse i nevremena , tornada u Evropi krecu , pocelo se pricati.
Podelite komentar