Može li veštačka kiša rešiti problem otrovnog vazduha u prestonici Indije?

Foto: Tanjug/AP

Prošle nedelje, dok se indijska prestonica borila sa otrovnim vazduhom, ministar za životnu sredinu je izjavio da njegova vlada razmatra zasejavanje oblaka – tehniku izazivanja kiše – u cilju smanjivanja nivoa zagađenja.

Ostvarenje tog plana će zavisiti od dozvole Vrhovnog suda Indije i možda nekih federalnih ministarstava. Plan bi mogao biti sproveden kasnije ovog meseca, zavisno od vremenskih uslova.

Preporučujemo

Ovo nije prvi put da je zasejavanje oblaka predloženo kao moguće rešenje za zagađenje vazduha u Delhiju. Međutim, neki stručnjaci kažu da je to komplikovan, skup poduhvat čija efikasnost u borbi protiv zagađenja nije potpuno dokazana, i da je dodatno istraživanje potrebno radi razumevanja dugoročnog uticaja na životnu sredinu, piše BBC.

Međutim, dok zagađenje u Delhiju ne prestaje da guši građane i privlači globalnu medijsku pažnju, politički lideri očajnički žele neko rešenje. Tokom protekle dve nedelje, indeks kvaliteta vazduha (IKV) – koji meri nivo PM 2.5 ili sitnih čestica materije u vazduhu – konstantno premašuje 450, skoro 10 puta više od prihvatljive granice.

Nakon što je kratkotrajna (prirodna) kiša smanjila zagađenje tokom vikenda, kvalitet vazduha je ponovo postao opasan u ponedeljak dok su ljudi ispaljivali vatromet radi proslave Divali festivala.

Zagađenje je problem u Delhiju tokom cele godine zbog faktora kao što su visoke emisije iz vozila i fabrika i prašina. Međutim, vazduh bude naročito otrovan zimi dok poljoprivrednici u susednim regionima pale ostatke useva, a male brzine vetra dovode do većih koncentracija zagađivača.

Gradska vlada je najavila zimske školske raspuste ranije i zabranila građevinsku aktivnost. I nada se da će Vrhovni sud odobriti zasejavanje oblaka.

Šta je zasejavanje oblaka?

Zasejavanje oblaka je tehnika koja ubrzava kondenzaciju vlage u oblacima radi stvaranja kiše.

Izvodi se putem raspršivanja čestica soli – kao što su srebro-jodid ili hlorid – po oblacima pomoću aviona ili uređaja na zemlji. Granule soli omogućavaju formiranje kristala leda u oblacima. Vlaga u oblacima se onda veže za te kristale i kondenzuje u kišu.

Međutim, taj proces ne funkcioniše uvek. Atmosferski uslovi moraju da budu odgovarajući. Treba da postoji odgovarajuća količina vlage u oblacima da bi se formirala ledena jezgra, a važni su i sekundarni faktori poput brzine vetra – koji mogu biti vrlo promenljivi u Delhiju u ovom periodu godine. Čestice soli takođe moraju biti raspršene po određenom tipu oblaka koji raste vertikalno, a ne horizontalno.

Ovaj proces proizvodnje kiše je prisutan decenijama. U stvari, klimatolog SK Banerdži, prvi indijski generalni direktor meteorološke službe, eksperimentisao je s njim 1952.

Tokom 1960-ih, američka vojska je koristila tu tehniku u cilju produženja monsuna iznad izvesnih oblasti u Vijetnamu kako bi poremetila vijetnamsko vojno snabdevanje tokom rata.

Zemlje kao Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati i neke indijske savezne države su takođe eksperimentisale s tim procesom radi podsticanja kišnih padavina ili rešavanja sušnih situacija.

Šta delhijska vlada želi da uradi?

Plan je izradio Indijski institut za tehnologiju u Kanpuru i treba se sprovede u dve faze. Prva faza bi pokrivala oko 300 kvadratnih kilometara. Eksperti predlažu da se projekat izvede 20. i 21. novembra pošto će meteorološki uslovi tada biti idealni.

Može li to zaista pomoći?

Logika je da bi kiša mogla doprineti uklanjanju čestica, čineći vazduh čistijim i prikladnijim za disanje. Delhi je to iskusio iz prve ruke kad je prošlonedeljna kiša u petak i subotu smanjila zagađenje. Međutim, eksperti kažu da nije jasno koliko će veštačka kiša biti od pomoći.

Kiša odmah snižava nivo zagađenja, ali se taj nivo stabilizuje i vrati u roku 48-72 sata. Zasejavanje oblaka je skupo i preusmeravanje oskudnih resursa u aktivnost koja nema definitivne i trajne efekte predstavlja kratkotrajno rešenje.

To ne može biti ad hok odluka, morate imati niz protokola i multidisciplinarni tim sa meteorolozima, stručnjacima za kvalitet vazduha, epidemiolozima itd, kažu eksperti. Neki su zabrinuti zbog onoga što još ne znamo o tom procesu. Trenutno nema solidnih empirijskih podataka o tome koliko će zasejavanje oblaka smanjiti IKV.

Takođe se ne zna koji su efekti zasejavanja oblaka zato što se, na kraju krajeva, radi o pokušaju promene prirodnih procesa, a to će sigurno imati ograničenja. Problem zagađenja se ne može rešiti samo pomoću meteoroloških varijabli kao što su kiša i brzina vetra. Moramo uložiti usaglašenije napore u suzbijanje zagađenja vazduha nego što su odvojeni eksperimenti.

(Telegraf Nauka/BBC)