Otkriveni zastrašujući fosili: Hranile su se krvlju i mesom i imale su jeziv aparat za hranjenje

Foto: Shutterstock

Naučnici u Kini su iskopali dva odlično očuvana fosila drevnih zmijuljica, stara oko 160 miliona godina. Među njima je i najveći dosad pronađen fosil zmijuljice, koji je otkrio mnogo o malo poznatoj istoriji evolucije ovih bića.

Zmijuljice su jedne od dve grupe kičmenjaka bez vilica, i njihovi najraniji fosili pojavljuju se pre oko 360 miliona godina, u periodu Devona (od pre 419 do pre 358 miliona godina). Ove drevne ribe, uključujući i trenutno postojeću 31 vrstu, obično imaju usta bez vilica prekrivena zubićima, kojima se kače na plen i iz njega izvlače krv i druge telesne tečnosti.

Preporučujemo

Novoopisani fosili datiraju iz perioda Jure (od pre 200 do pre 145 miliona godina), i premošćavaju jaz između ranih fosilnih pronalazaka i postojećih vrsta zmijuljica. Istraživači su fosile izvukli iz nalazišta u severoistočnoj Kini i nazvali ih Yanliaomyzon occisor i Yanliaomyzon ingensdentes - što na latinskom znači "ubica", odnosno na starogrčkom "veliki zub".

- Ove fosilizovane zmijuljice su sjajno očuvane, sa čitavim setom aparata za hranjenje - napisali su istraživači u studiji objavljenoj 31. oktobra u žurnalu Nature Communications.

Gledajući rane fosile, postalo je jasno da su zmijuljice prošle velike promene od doba Devona, pišu autori studije. Ali sve dosad naučnici, bez ovih fosilnih ostataka, nisu znali kad su se ove promene desile.

Yanliaomyzon occisor, veća od dve novootkrivene izumrle vrste zmijuljice, bila je duga oko 64 centimetra, i najveći je fosil zmijuljice ikad pronađen, tvrdi se u studiji.

Postojeće vrste zmijuljica, međutim, mogu biti i mnogo veće od ove izumrle. Morska zmijuljica (Petromyzon marinus) može da naraste i do 120 cm u dužinu, a pacifičke zmijuljice (Entosphemus tridentatus) do 85 cm.

Najranije vrste zmijuljica su bile dugačke samo nekoliko centimetara. Imale su male, jednostavne zube, i verovatno nisu imale žlezde za proizvodnju antikoagulanata, koje njihovi savremeni rođaci koriste da spreče zgrušavanje krvi kod plena. Usni delovi ranih zmijuljica pokazuju, što iznenađuje, da one nisu bile predatori, niti paraziti, nego da su se hranile algama.

"Njihove šanse za hranjenje su bile ograničene, pošto je velika većina njihovih potencijalnih "domaćina" imala debeli oklop ili krljušti, koje one ne bi uspele da probiju", pišu autori studije.

Novootkriveni fosili pokazuju i "veoma nazubljena" usta, što znači da su se ove vrste i te kako hranile drugim životinjama, pre 160 miliona godina. Usni delovi dve novootkrivene vrste su veoma slične onima kod savremene džepaste zmijuljice (Geotria australis), što ukazuje da su se ove drevne zmijuljice isto hranile krvlju i mesom. Ovaj predatorski način života verovatno je doveo do porasta u veličini tela zmijuljica u periodu Jure.

Zmijuljice su takođe prošle veliku transformaciju od Devona do Jure, tvrdi se u studiji. Velika telesna masa Yanliaomyzon occisor je slična vrstama koje su razvile životni ciklus iz tri stadijuma - larva, metamorf i odrasla jedinka - što ukazuje na to da je i ona možda imala ovakav životni ciklus i da je uplivavala u reke da se mresti.

(Telegraf Nauka/LiveScience)