Vreme čitanja: oko 2 min.
Živopisno obojeni primati nemaju bolju percepciju boja
Vreme čitanja: oko 2 min.
Nije verovatnije da će vrste primata sa boljim vidom u boji imati crvenu kožu ili živopisno krzno.
Istraživanje sugeriše da crvena koža i/ili crveno-narandžasto krzno mogu biti korisni u društvenoj komunikaciji čak i za vrste primata koje nemaju naročito dobru percepciju boja.
Dugo se pretpostavlja da su živopisni koža i krzno primata povezani sa razvijenim viđenjem boja i rezultati studije bi mogli imati posledice po shvatanje zašto su te odlike prisutne kod različitih vrsta, piše Phys.org.
Preporučujemo
Najveći gubitak života u požaru desio se nakon zemljotresa u Japanu 1923.
Zemljin frižider mogao bi da postane grejač planete: Zabrinjavajući manjak ledenog pokrivača na Antarktiku
Glavni autor studije, Robert Mekdonald sa Bristolskog univerziteta objašnjava: Postoji bogatstvo boja u životinjskom carstvu – upečatljivo perje rajske ptice ili niz jarkih tonova koralnog grebena. Sisari, pak, nisu toliko živopisni i obično imaju potmule nijanse crne, smeđe ili sive boje.
Primati poput (čovekolikih) majmuna i lemura su izuzetak. Nekoliko vrsta primata imaju živopisnu obojenost - jarko crvenu kožu na licu ili u anogenitalnoj regiji (koja može promeniti intenzitet radi signaliziranja stvari kao što su fertilitet ili rang u hijerarhiji) ili crveno-narandžasto krzno.
Primati takođe imaju neobično dobru percepciju boja u poređenju sa drugim sisarima; dok svi drugi sisari ne vide crvenu i zelenu boju, što znači da im se one prikazuju kao ista boja, neki primati (uključujući ljude) mogu da razlikuju nijanse crvene i zelene.
Smatra se da je ovaj razvijeni sistem viđenja boja evoluirao radi lakšeg primećivanja zrelog crvenog voća ili hranljivog mladog crvenog lišća, ali takođe olakšava da se uoče jarke crvene boje nekih primata.
Poznato je da primati koriste svoje crvene odlike za komunikaciju sa drugim pripadnicima svoje vrste, na primer kao signal za plodnost ili status u društvenoj hijerarhiji. Čini se prirodnim da je posedovanje boljeg sistema viđenja boja koji omogućava ovim odlikama da se više istaknu možda podstaklo evoluciju tih odlika. Bilo bi logično da vrsta sa boljim viđenjem boja evoluira tako da bude obojenija kako bi iskoristila tu sposobnost.
„Činjenica da nismo otkrili da postoji veća verovatnoća da će vrste koje imaju bolju percepciju boja biti živopisno obojene protivreči nekim dugotrajnim pretpostavkama o poreklu upečatljivih varijacija u obojenosti kod primata, i znači da bi možda trebalo pažljivije da pogledamo za šta se crvena koža ili krzno upotrebljavaju kod pojedinih vrsta. Uprkos ogromnom istraživanju posvećenom obojenosti primata, još ne razumemo u potpunosti pritiske koji su oblikovali evoluciju obojenosti kod naših najbližih rođaka“, rekao je Mekdonald.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Zašto su borovnice plave
Zašto lišće menja boju na jesen?
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
