NASA šalje modifikovani izviđački avion U-2 da ispituje superenergetske gama zrake u olujama

Piloti su leteli naučnim avionom za velike visine direktno u oluju sa grmljavinom i snimili neverovatne podatke o bljeskovima gama zraka, piše Space.

Oluje sa grmljavinom mogu stvoriti snažne struje vetra nadole i nagore koje ubrzavaju vazduh i vodu do velikih brzina. Ledeni kristali se sudaraju u ovim vrtložnim strujama vazduha, elektroni se odvajaju od njih, stvarajući električna polja koja proizvode munje.

Preporučujemo

U izvesnim okolnostima, ovi slobodni elektroni takođe mogu proizvesti bljeskove gama zraka, najkraće i najenergičnije talase u elektromagnetnom spektru. Oluje sa grmljavinom mogu da emituju dva različita tipa gama zračenja: kratke bljeskove gama zraka i duži sjaj gama zračenja u trajanju od nekoliko minuta do nekoliko sati.

Da bi bolje razumeli te fenomene, međunarodna grupa naučnika je poslala NASA letelicu za velike visine ER-2 koliko god je moguće i bezbedno blizu gromonosnih oblaka koji se prostiru na visini od čak 18 kilometara. To je omogućilo „najdetaljniju vazduhoplovnu analizu gama zraka i gromonosnih oblaka ikad zabeleženu“.

Istraživači iz Bergenskog univerziteta u Norveškoj, Mornaričke istraživačke laboratorije SAD i tri različita NASA centra učestvovali su u studiji poznatoj kao ALOFT. Podaci sakupljeni u okviru tog programa mogu „pomoći naučnicima da vide kad oluje jačaju i dati dodatno vreme za obezbeđenje javnosti od munja“, rekao je Timoti Lang iz NASA.

Avion je poleteo iz Tampe na Floridi i izveo više od 60 sati opservacija. Specijalan detektor gama zraka, razvijen na Bergenskom univerzitetu, omogućio je istraživačima da sakupljaju podatke u realnom vremenu, omogućavajući im da usmeravaju pilote ka gromonosnim oblacima koji aktivno svetle putem gama zračenja.

Drugi instrument na letelici, simulator „Flajs aj“ (Muvino oko), beležio je podatke na skoro infracrvenim i ultraljubičastim talasnim dužinama elektromagnetnog spektra koje emituju munje, ali su nevidljivi za trenutne satelite. „Ovi manji, manje gusti bljeskovi su poznati kao znakovi kad oluje postaju žestoke“, kaže Lang.

NASA letelica za velike visine ER-2 korišćena u studiji je jedna od samo dve u posedu agencije. Ta letelica može da leti vrlo visoko, uznad 99% Zemljine atmosfere. One su bazirane na „Lokidovom“ izviđačkom avionu U-2, a preuzela ih je NASA 1981. i 1989.

Dva NASA aviona ER-2 letela su više od 4.500 misija, a jedna od njih je 1998. godine dostigla rekordnu visinu za svoju težinu, kad je otišla 21 kilometar uznad Zemlje. (Radi poređenja, komercijalni avioni generalno lete na visinama oko 11.000 metara)

NASA letelica ER-2 korišćena je za izučavanje novih satelitskih senzora, globalnog zagrevanja, nivoa ozona, atmosferskih fenomena i čak snežnih padavina.

(Telegraf Nauka/Space)