Porast nivoa mora preti obali Severnog mora

Vadensko more u okviru Severnog mora sastoji se od plitkih obalskih zaliva, poznatih kao plimni baseni. Ovi baseni imaju važnu funkciju: štite obale od poplava, npr. od olujnih naleta i rastućih nivoa mora.

Nova studija pokazuje da većina plimnih basena u Nemačkom zalivu više nema dovoljno sedimenta da kompenzuje porast nivoa mora. Rezultati su zasnovani na analizi podataka prikupljenih tokom 25 godina.

Preporučujemo

Usled klimatskih promena, rastući nivoi mora ugrožavaju niska obalska područja širom sveta, poput Vadenskog mora u Severnom moru. Plimni baseni tamo formiraju prirodnu zaštitnu barijeru. Povezuju matično kopno sa priobalnim ostrvima. Pune se morskom vodom za vreme plime i prazne za vreme oseke.

U tom procesu, talože se sedimenti, zbog čega se morsko dno postojano izdiže. Na taj način baseni kompenzuju rast nivoa mora. Ova sposobnost prilagođavanja je nedavno značajno opala. Nivoi mora se podižu brže nego dno plimnih basena. Ovo su u svojoj najnovijoj studiji otkrili istraživači iz nemačkog Instituta Hereon.

„Sedimentacija u nemačkim plimnim basenima više nije dovoljna za neutralizaciju rastućih nivoa vode“, kaže autori. Samo 9 od 24 basena u Nemačkom zalivu pokazala su povećanje visine koje premašuje porast relativnog nivoa mora u periodu od 1998. do 2022. Ako se posmatra poslednja decenija, taj broj je još manji - samo 4 basena.

Skrivene greške u dugoročnim podacima

Istraživači su takođe otkrili da je rast visine plimnih basena pogrešno procenjen u prošlosti. Analizirali su skupove podataka o dubini vode i topografiji morskog dna koji su godinama mereni raznim metodima i instrumentima. Rezultat je da su male strukture, kao što su plimni potoci i kanali, često bile nepravilno izmerene.

To je dovodilo do iskrivljenih tumačenja u prethodnim studijama. Akumulacija sedimenta u plimnoj zoni je često bila precenjena, dok je erozija u dubljim oblastima bila potcenjena. Istraživači su očistili skupove podataka i ispravili prethodne procene. „Naša studija daje mnogo jasniju i problematičniju sliku nego što se ranije pretpostavljalo. Znači da trenutne i buduće mere obalske zaštite i klimatske adaptacije moraju biti značajno obuhvatnije i snažnije“, kažu istraživači.

Metodi analize razvijeni u Hereonu su bitni za procenu klimatskih uticaja i upravljanje obalskim zonama. Daju nove mogućnosti za procenu geonaučnih opservacija tokom vremena i za obezbeđivanje doslednosti podataka.

Istraživači sad žele da ispitaju zašto je sedimentacija u Vadenskom moru opala. Različiti faktori bi mogli imati uticaj: ubrzani rast nivoa mora, poremećaji ekosistema, redukovano snabdevanje sedimentima iz reka, ili ljudski uticaji poput izgradnje luka.

(Telegraf Nauka/Hereon)