Misteriozni kompas u telu ptica konačno otkriven, veruju nemački stručnjaci

Spekulacije o misterioznom kompasu u telu ptica traju više od jednog veka. Neurobiolozi veruju da su konačno identifikovali nervni put za obradu magnetnih informacija, kao i da on potiče iz unutrašnjeg uha, saopštio je Univerzitet Ludvig Maksimilijan iz Minhena.

Francuski prirodnjak Kamij Vigije 1882. bio je među prvima koji su predložili postojanje magnetnog čula. Njegova pretpostavka pokazala se tačnom; mnoge životinje – od slepih miševa, do ptica selica i morskih kornjača – koriste Zemljino magnetno polje za orijentaciju.

Preporučujemo

Ipak, uprkos decenijama istraživanja, naučnici i dalje znaju iznenađujuće malo o magnetnom čulu.

Kako životinje detektuju magnetna polja? Koja moždana kola obrađuju te informacije? I gde se u telu nalazi ovaj senzorni sistem?

Vigije je smelo predložio da se magnetna detekcija možda odvija u unutrašnjem uhu, oslanjajući se na stvaranje malih električnih struja. Ova ideja je ignorisana, a zatim zaboravljena. Sada, više od jednog veka kasnije, oživeli su je neuronaučnici sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u radu objavljenom u žurnalu Science.

Tim koji predvodi profesor Dejvid Kijs primenio je nepristrasan pristup proučavajući mozgove golubova izloženih magnetnim poljima.

- Najsavremenija mikroskopija omogućila nam je da identifikujemo specijalizovana kola koja obrađuju magnetne informacije. Štaviše, pružila je ključni trag o lokaciji primarnih magnetnih senzora – rekao je on.

Foto: Tanjug/AP

Doktorandi Gregori Nordman i Spenser Balej uočili su snažnu aktivaciju u delu mozga koji se naziva vestibularno jedro, a koje je povezano sa unutrašnjim uhom. Genetska analiza tkiva unutrašnjeg uha otkrila je ćelije sa visoko osetljivim električnim senzorima, istim onim koje ajkule koriste za detekciju plena.

- Ćelije koje opisujemo idealno su opremljene za detekciju magnetnih polja pomoću elektromagnetne indukcije - omogućavajući golubovima da pronađu put kući koristeći isti fizički princip koji omogućava bežično punjenje telefona – naveli su istraživači.

U oba slučaja, magnetni impuls se pretvara u električni signal. Kod goluba, to pokreće njegov prirodni GPS.

Istraživači naglašavaju da ovo verovatno nije jedina strategija magnetne detekcije u prirodi.

- Naši podaci sugerišu da postoji „tamni kompas“ u unutrašnjem uhu, dok druge studije ukazuju na kompas koji zavisi od svetlosti u vizuelnom sistemu. Po svoj prilici, magnetorecepcija je evoluirala konvergentno kod različitih organizama. Mnogo toga tek treba otkriti – rekao je Kijs.

(Telegraf Nauka/LMU)