Vreme čitanja: oko 2 min.
Zašto ljudi vole da gledaju katastrofe? Naučnici analizirali pozadinu praćenja prenosa oluja i uragana
Vreme čitanja: oko 2 min.
Istraživanje je bilo fokusirano na devet strimova iz 2017. i 2022.
Ekstremne oluje i uragani sve su češći i sve jači poslednjih godina. U skladu s tim pojačan je i interes javnosti za ove teme, što dovodi do dramatičnih prenosa uživo na platformama poput Jutjuba, TikToka i Diskorda. Naučnici Univerziteta u Plimutu prvi su analizirali šta je motiv ljudi da gledaju ovakve prenose i to nekad do 12 sati bez prekida.
Istraživanje se bavilo prenosima tri događaja – uraganom Irma 2017, uraganom Ijan 2022. i olujama Dadli, Junis i Frenklin 2022, prenosi EurekAlert!
Preporučujemo
Amputiraju noge saboraca da im spasu živote: Ova stvorenja jedina uz ljude izvode složenu operaciju
Antarktičke ledene police sadrže dvostruko više vode nego što se mislilo
Detaljnom analizom komentara gledalaca, oni su otkrili da ljudi u pogođenim područjima koriste strimove da razmatraju savete zvaničnika o tome, na primer, da li da se evakuišu ili ne. Druge strimovi privlače jer imaju neku raniju vezu sa pogođenom oblašću. Za te ljude gledanje prenosa oluja je način pružanja podrške.
- Kada se dramatični događaji dese, bez obzira da li su povezani sa ekstremnim vremenom ili događajima poput tornada ili vulkana, ljudi se okupljaju da gledaju. Može se pomisliti da je to samo vid znatiželje i da ljude prirodno privlače spektakularni prizori. Međutim, ova studija pokazuje da je nagon za gledanjem tog sadržaja mnogo složeniji. Strimovi omogućuju ljudima da međusobno komuniciraju uživo, bez obzira da li su blizu ili daleko. Snimci postaju graničnik kojim ljudi bolje shvataju koliko je događaj važan, šta se dešava u opasnim situacijama, ali i kao mesto onlajn okupljanja za razmenu iskustava. To je fascinantan pogled na ljudsko ponašanje koji nije ranije istražen – rekao je dr Sajmon Dikinson, profesor geoloških opasnosti i rizika na Univerzitetu u Plimutu, glavni autor studije objavljene u žurnalu Environmental Hazards.
Istraživanje je bilo fokusirano na devet strimova iz 2017. i 2022, sa ukupno 65 sati video snimaka koje je gledalo 1,8 miliona ljudi. Za to vreme je ostavljeno 14.300 komentara sa više od 5.000 jedinstvenih naloga.
- Iako naučnici sve bolje komuniciraju rizike s ljudima, oni i dalje više vole da raspravljaju o tome u neformalnom okruženju. Nevreme je veoma važno jer privlači pažnju ljudi i pokreću raspravu o rizicima. Nove digitalne prakse, poput striminga, važne su da shvatimo da nisu samo voajerizam katastrofa. U stvari, to su mesta za učenje, zajednicu i emotivnu podršku u opasnom svetu – rekao je dr Dikinson.
(Telegraf Nauka / EurekAlert!)
Povezane vesti
Planeta ključa, a biće još gore: Globalno zagrevanje dostići će zastrašujućih 2,7 stepeni do kraja veka
„Glečer sudnjeg dana“ topi se prebrzo: Da li nas geoinženjering može spasti?
Jurimo ka globalnoj katastrofi: Zagrevanje je duplo gore nego što se mislilo, upozorile UN
Katastrofa je neizbežna, posledice će se osećati vekovima: Zastrašujuće upozorenje 44 naučnika
Video: Uragan Ijan hrli ka Floridi: Staletiski snimci kretanja stravičnog nevremena
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
