Vreme čitanja: oko 2 min.
Pčele su verovatno evoluirale sa drevnog superkontinenta, ranije nego što se mislilo
Vreme čitanja: oko 2 min.
Poreklo pčela je desetine miliona godina starije bego što je većina ranijih studija procenjivala.
Istraživački tim pod vođstvom Vašingtonskog državnog univerziteta pratio je genealogiju pčela više od 120 miliona godina u prošlost do drevnog superkontinenta Gondvane, koji je uključivao današnju Afriku i Južnu Ameriku.
U studiji koja predlaže novu evolucionu istoriju pčela, istraživači su pronašli dokaze da su pčele nastale ranije, diverzifikovale se brže i proširile dalje nego što su mnogi naučnici ranije mislili, piše Phys.org.
Preporučujemo
Nove informacije o poreklu složenog oblika života
Temperatura Zmajevog oka drastično skače: Klimatske promene u Jadranu su nezaustavljive
„Postoji dugotrajna zagonetka o prostornom poreklu pčela“, kaže Silas Bosert, docent na odeljenju za entomologiju, koji je predvodio projekat sa Eduardom Almeidom, vanrednim profesorom na Univerzitetu Sao Paulo u Brazilu.
Radeći sa saradnicima na svakom kontinentu koji su pomagali u uzorkovanju i računarskoj analizi, Bosertov i Almeidin tim je sekvencirao i uporedio gene više od 200 vrsta pčela. Uporedili su ih sa svojstvima 185 različitih fosila pčela, kao i izumrlih vrsta, razvijajući evolucionu istoriju i genealoške modele za istorijsku raspoređenost pčela.
U dosad možda najobuhvatnijoj genomskoj studiji pčela, analizirali su stotine i hiljade gena odjednom da bi bili sigurni da su relacije do kojih su došli tačne.
„Ovo je prvi put da imamo obimne podatke o genomima za svih sedam porodica pčela“, rekla je Elizabet Marej, docent za entomologiju.
Prethodno istraživanje je ustanovilo da su prve pčele verovatno nastale od osa, u tranziciji od predatora do sakupljača nektara i polena. Ova studija pokazuje da su nastale u sušnim oblastima zapadne Gondvane tokom rane Krede.
„Prvi put imamo statističke dokaze da su pčele nastale na Gondvani“, kaže Bosert. „Sad znamo da su pčele originalno insekti južne hemisfere“.
Istraživači su našli dokaze da su se pčele, dok su se novi kontinenti formirali, selile na sever, diverzifikujući se i šireći u paralelnom partnerstvu sa angiospermima, cvetajućim biljkama. Kasnije su kolonizovale Indiju i Australiju. Izgleda da su se sve glavne porodice pčela razdvojile pre početka Tercijara, pre 65 miliona godina – doba kad su dinosaurusi bili izumrli.
Tropske oblasti zapadne hemisfere imaju izuzetno bogatu floru i taj diverzitet je možda posledica njihove dugotrajne veze sa pčelama. Četvrtina svih cvetnica pripada ogromnoj i raznovrsnoj porodici ruža, koje čine značajan deo biljaka domaćina za pčele tropskog i umerenog klimata.
Bosertov tim planira da nastavi sekvenciranje i izučavanje genetike i istorije još vrsta pčela. Njihovi nalazi su koristan prvi korak u otkrivanju kako su pčele i cvetajuće biljke evoluirale zajedno. Znanje kako su se pčele rasprostranjivale i zauzimale svoje savremene ekološke pozicije moglo bi takođe pomoći očuvanju zdravlja oprašivačkih populacija.
„Ljudi posvećuju više pažnje očuvanju pčela i poklušavaju da održe u životu te vrste tamo gde se nalaze“, kaže Marej.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Životinje počele da svetle u mraku pre 540 miliona godina: Niko ne zna zašto se to desilo
Greške u „kopiranju“ su dovele do letenja insekata, kamuflaže oktopoda i ljudske kognicije
Zašto smo izgubili repove? Naučnici konačno imaju odgovor
Zmije to rade brže i bolje: Kako je grupa guštera sa krljuštima i bez nogu izvukla evolucionu premiju
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
