Imunosistem razvija „srebrni metak“ za borbu protiv bakterija oko nas

Imunosistem razvija specifične gene za borbu protiv uobičajenih bakterija, poput onih koji se nalaze u hrani, pokazalo je najnovije istraživanje naučnika sa Univerziteta u Ekseteru. Dosadašnje teorije bile su da antimikrobni peptidi, vrsta prirodnih antibiotika, imaju glavnu ulogu u ubijanju velikog broja bakterija. Međutim, studija objavljena u žurnalu Science ispitala je kako imunosistem vinskih mušica oblikuju bakterije u hrani i okruženju, saopštio je Univerzitet u Ekseteru.

Istraživači sa Švajcarskog federalnog instituta tehnologije i Univerziteta u Ekseteru otkrili su dva peptida od kojih svaki kontroliše po jednu vrstu bakterija s kojima se mušice obično sreću, piše ScienceDaily.

Preporučujemo

- Znamo da hrana i okruženje životinja određuju s kojim se bakterijama one susreću. Zauzvrat to oblikuje mikrobiom, kolekciju mikroba koji žive u i oko tela životinje, i naša studija pokazuje kako imunosistem evoluira da odgovori na to i kontroliše bakterije koje bi inače pravile probleme. To dokazuje da je svako ono što jede – imunosistem vinskih mušica sadrži peptide sa izvanredno specifičnom funkcijom kontrole uobičajenih bakterija – rekao je dr Mark Hanson iz Centra za ekologiju i konzervaciju Univerziteta.

Jedna takva bakterija – acetobakter, koja postoji u voću koje vinske mušice jedu, mogu da izazovu probleme kod mušica ako pobegnu iz creva i stignu do krvotoka. Ali studija pokazuje da različite vrste vinske mušice imaju specifične peptide (diptericin B) da kontrolišu acetobakteriju.

- Ovaj peptid je srebrni metak koji ubija ovu specifičnu bakteriju. Bez njega, mušice bi bile veoma ranjive jer se ova bakterija nalazi u trulom voću – naveo je dr Hanson.

Kako studija navodi, ovo je primer da različite vrste evoluiraju tako da imaju isti odgovor na okruženje. Vrste vinskih mušica ispitivanih u studiji imale su zajedničkog pretka pre 100 miliona godina. Ipak, posle toga su sve razvile peptide da im pomognu u borbi sa acetobakterom. S druge strane, jedna bliska vrsta vinskih mušica nije ga imala jer živi u okruženju u kome nema acetobaktera.

Dr Hanson kaže da bi ovo otkriće moglo da pomogne i u razumevanju ljudskog odgovora na pojedine infekcije.

- Način na koji naša tela reaguju na infekcije je kompleksan. Ali ovo istraživanje baca novo svetlo na imunosistem – rekao je on.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily/University of Exeter)