Nova parazitska vrsta zolje je prva koja polaže jaja u odrasle mušice

Printskrin: Youtube/@IFLScienceOfficial

Otkrivena je nova, prva dokumentovana vrsta zolje koja parazitira u odraslim vinskim mušicama. Životni ciklusi parazitskih zolja mogu biti prilično grozni (barem iz perspektive njihovog domaćina), sa vrstama koje koriste tela drugih insekata kao udobno leglo za svoja jaja, a domaćini često budu izjedeni ili pokidani tokom izleganja, piše IFL Science.

Zolje će obično pokušati da iskoriste nezrele stadijume insekata kao domaćine jer su podložniji invaziji. Odrasli insekti mogu biti upotrebljeni kao domaćini, ali je to manje uobičajeno i nikad nije viđeno kod odrasle vinske mušice iz roda Drosophila.

Preporučujemo

„To nije primećeno možda zato što nije očekivano“, kaže Logan Mur sa Državnog univerziteta Misisipija. „Nije poznato da je parazitska zolja inficirala odrasli stadijum ne samo vinskih mušica Drosophila, već dvokrilaca generalno“.

Otkriće nove vrste se desilo slučajno dok su istraživači tragali za parazitima kod dvokrilaca koje su uhvatili u sopstvenim dvorištima. Dok su pregledali više od 6.000 dvokrilaca, otkrili su parazitsku zolju ispod abdomena odrasle jedinke iz vrste Drosophila affinis.

Zolju nije bilo teško primetiti pošto „larva i teratociti narastu dovoljno da abdomen otekne i da blokiraju pogled na jarko obojene genitalije domaćina“, kažu istraživači.

Na osnovu sekvenciranja DNK parazita i njegovog fizičkog izgleda, utvrđeno je da nova vrsta predstavlja parazitsku zolju iz roda Syntretus i potporodice Euphorinae.

Ranije se znalo da ta grupa parazitira u pčelama ili odraslim zoljama, dok druge vrste pretvaraju paukove u robove. Ovo je prvi slučaj parazitizma između odraslog dvokrilca i parazitoidne zolje.

Sve poznate zolje koje su paraziti dvokrilaca razvijaju se u nezrelim životnim oblicima domaćina i dosad nije viđena vrsta koja napada odrasli oblik iako se parazitoidne zolje vinskih mušica i drugih dvokrilaca izučavaju 200 godina.

Nova vrsta je nazvana Syntretus perlmani. Ženka polaže jaja u abdomen vinske mušice i posle 18 dana larva izbija sa strane mušice, ostavljajući domaćina da umre, obično u roku od nekoliko sati.

S. perlmani takođe koristi kao domaćina vinsku mušicu Drosophila melanogaster – jedan od najizučavanijih organizama u biologiji. Drosophila ima više od 1.500 vrsta koje takođe mogu biti domaćini novoj vrsti zolje, prisutne barem na istočnoj strani Sjedinjenih Američkih Država.

(Telegraf Nauka/IFL Science)