Pronađena "Reka smrti" u Kanadi: Hiljade dinosaurusa umrle u trenu – naučnici otkrili jezivu istinu!

Skrivena ispod padine bujne šume u Alberti u Kanadi, nalazi se masovna grobnica monumentalnih razmera. Hiljade dinosaurusa su ovde zakopane, ubijene u trenu tokom dana potpunog razaranja.

Sada je grupa paleontologa stigla u Pajpstoun Krik– prikladno nazvan "Reka smrti" – kako bi pokušala da reši zagonetku staru 72 miliona godina: kako su umrli? Pokušaj da se otkrije šta se tačno dogodilo ovde počinje snažnim udarcem čekića.

Preporučujemo

Potrebna je sirova snaga da bi se razbio debeli sloj stene koji prekriva ono što profesorka Emili Bemfort, koja vodi iskopavanja, opisuje kao "paleontološko zlato". Dok njen tim započinje pažljiviji posao uklanjanja slojeva zemlje i prašine, počinje da izranja gomila fosilizovanih kostiju.

"Ona velika masa kosti tamo je, verujemo, deo kuka", kaže profesorka Bemfort, dok je posmatra njen pas Aster – čiji je zadatak danas da laje ako primeti medvede u blizini.

"Onda ovde imamo sve ove dugačke, tanke kosti. Sve su to rebra. A ova ovde je zanimljiva – deo je kosti prsta. Ova ovde, nemamo pojma šta je – sjajan primer misterije Pajpston Krika."

BBC News je došao u Pajpston Krika da svedoči o razmerama ovog praistorijskog groblja i vidi kako istraživači sklapaju delove slagalice.

Hiljade fosila je već prikupljeno sa lokacije i stalno se otkrivaju nova saznanja.

Sve kosti pripadaju dinosaurusu zvanom Pačirinozaurus. Ova vrsta, kao i iskopavanja prof. Bemfort, predstavljeni su u novoj seriji BBC-ja – Walking With Dinosaurs (Šetnja sa dinosaurusima), koja koristi vizuelne efekte i nauku kako bi oživela ovaj praistorijski svet.

Ove životinje, koje su živele tokom kasnog perioda krede, bile su rođaci Triceratopsa. Bile su duge oko pet metara, teške dve tone, četvoronožne, sa velikim glavama ukrašenim karakterističnim koštanim grebenom i tri roga. Njihova najprepoznatljivija osobina bio je veliki ispupčeni "čvor" na nosu, poznat kao boss.

Sezona iskopavanja je tek počela i traje svake godine do jeseni. Fosili na maloj površini tla na kojoj tim radi izuzetno su gusto raspoređeni; prof. Bemfort procenjuje da na svakom kvadratnom metru ima i do 300 kostiju.

Do sada, njen tim je iskopao površinu veličine teniskog terena, ali sloj kostiju se proteže kilometrima unutar brda.

"Zapanjujuće je koliko ih ima", kaže ona.

"Verujemo da je ovo jedno od najvećih nalazišta kostiju u Severnoj Americi. Više od polovine poznatih vrsta dinosaurusa u svetu opisano je na osnovu jednog primerka. Mi ovde imamo hiljade pačirinosaurusa."

Paleontolozi veruju da su dinosaurusi zajedno migrirali u ogromnom krdu stotinama kilometara sa juga – gde su prezimili – ka severu, u potrazi za letnjom ispašom.

Područje, koje je tada imalo znatno topliju klimu nego danas, bilo je obraslo bujnom vegetacijom, pružajući obilje hrane za ovu ogromnu grupu biljojeda.

"To je jedna zajednica jedne vrste u trenutku zamrznutom u vremenu, i uz to uzorak ogromne veličine. To se gotovo nikada ne dešava u fosilnom zapisu", kaže prof. Bemfort.

Veće zveri otkrivaju dodatne tragove

Ali ovaj deo severozapadne Alberte nije bio dom samo Pačirinosaurusima. Još veći dinosaurusi su tumarali ovim krajevima, a njihovo proučavanje je ključno kako bi se shvatio ovaj drevni ekosistem.

Dva sata vožnje dalje nalaze se Deadfall Hills. Do tamo se stiže pešačenjem kroz gustu šumu, gacanjem – ili u slučaju psa Aster, plivanjem – preko brze reke, i penjanjem preko klizavog kamenja.

Ovde nije potrebno kopanje; ogromne kosti leže uz obalu, isprane iz stene i očišćene tekućom vodom, kao da samo čekaju da budu pronađene.

Ogromni pršljen se brzo uočava, kao i delovi rebara i zuba razbacani po blatu.

Paleontolog Džekson Sveder posebno je zainteresovan za ono što izgleda kao deo lobanje dinosaurusa.

"Većina onoga što ovde nalazimo pripada dinosaurusu sa pačijim kljunom zvanom Edmontosaurus. Ako je ovo kost lobanje, to je ogroman dinosaur – verovatno dugačak 10 metara", kaže on.

Edmontosaurus, takođe biljojed, lutao je šumama poput Pačirinsaurusa – i pomaže paleontolozima da stvore potpuniju sliku ovog drevnog sveta.

Sveder je upravnik kolekcije u muzeju dinosaurusa "Philip J. Currie" u obližnjem Grand Preriju, gde se kosti oba ova džina donose na čišćenje i analizu. Trenutno radi na ogromnoj lobanji Pačirinosaurusa dugačkoj oko 1,5 metar, kojoj su nadeli nadimak "Veliki Sem".

Pokazuje mesto gde bi trebalo da se nalaze tri roga na vrhu grebena, ali srednji nedostaje.

"Sve lobanje koje su dovoljno cele imaju šiljak na tom mestu", kaže on. "Ali njegov mali jednorogasti šiljak izgleda da fali."

Tokom godina rada na ovom izuzetnom lokalitetu, tim iz muzeja je prikupio 8.000 fosilnih kostiju, a laboratorija je puna fosila; ima kostiju Pačirinosaurusa svih veličina, od mladunaca do starijih jedinki.

Imati materijal od toliko različitih primeraka omogućava istraživačima da uče o biologiji dinosaurusa, odgovarajući na pitanja o rastu vrste i sastavu zajednice. Takođe mogu proučavati individualne varijacije, da vide kako se jedan Pačirinosaurus mogao izdvajati iz krda – kao što je možda slučaj sa Velikim Semom i njegovim nestalim šiljkom.

Sva ova detaljna istraživanja, u muzeju i na dve lokacije, pomažu timu da odgovori na ključno pitanje: kako je toliko životinja u Pajpston Kriku umrlo u isto vreme?

"Verujemo da je to bilo krdo na sezonskoj migraciji koje je zadesio katastrofalan događaj koji je praktično uništio, ako ne celo krdo, onda dobar deo njega", kaže prof. Bemfort.

Svi dokazi ukazuju na to da je taj katastrofalni događaj bila bujična poplava – možda oluja u planinama koja je poslala nezaustavljiv talas vode ka krdu, čupajući drveće iz korena i pomerajući stene.

Prof. Bemfort kaže da Pačirinosaurusi ne bi imali šansu.

"Ove životinje se nisu mogle brzo kretati zbog svog broja, bile su teške u gornjem delu tela – i nisu baš bile dobri plivači."

Stene pronađene na lokaciji pokazuju vrtloge sedimenta koje je izazvala brzo tekuća voda koja je sve premeštala. Kao da je uništenje zamrznuto u vremenu – talas zabeležen u kamenu.

Ali taj dan užasa za dinosaure danas je san za paleontologe.

"Znamo da svaki put kad dođemo ovde, imamo 100% šanse da nađemo kosti. I svake godine otkrijemo nešto novo o ovoj vrsti", kaže prof. Bemfort.

"Zato se stalno vraćamo – jer i dalje otkrivamo nove stvari."

Dok tim pakuje alat spreman da se vrati neki drugi dan, znaju da ih čeka još mnogo posla. Tek su zagrebali površinu onoga što se ovde nalazi – a još mnogo praistorijskih tajni čeka da bude otkriveno.

(Telegraf.rs/BBC)