Rekonstruisana lobanja drevnog stvorenja sa Krita: Patuljasti nilski konji naseljavali su mediteransko ostrvo

Korišćenjem 3D digitalnih tehnologija Nikolaos Gerakakis i prof. Dimitros Makris uspešno su rekonstruisali lobanju drevnog, izumrlog patuljastog nilskog konja koji je nekad lutao Kritom.

Studija objavljena u Digital Applications in Archaeology and Cultural Heritage predstavlja prvu potpunu rekonstrukciju lobanje vrste Hippopotamus creutzburgi, jedinstvenu životinju koja je nekad naseljavala ovo ostrvo, prenosi Phys.org.

Preporučujemo

Tokom pleistocena rod Hippopotamus raširio se na mnoga ostrva uključujući Kipar, Madagaskar, Maltu, Siciliju i Krit. Jedna od tih vrsta bio je H. creutzburgi.

- Hippopotamus creutzburgi živeli su na Kritu u vreme gornjeg i srednjeg pleistocena. Tokom hladnih faza, nivo mora bio je značajno niži, pa je geografija Egejskog mora bila drugačija. Hipoteza je da je krdo H. antiquus, predak H. creutzburgi, putovalo sa Peloponeza, gde su fosili ostaci H. antiquusa pronađeni, na Krit – rekao je Gerakakis, sa Univerziteta u Atini, i dodao:

- Nilski konj ne pluta u svežoj vodi, tokom kretanja oni održavaju kontakt sa zemljom, uglavnom samo jednom po jednom nogom. Međutim, u morskoj vodi mogu da plutaju. Mladunčad, koja čini najveći deo krda, verovatno su bolje preživljavala i uspela su da uspostave populaciju na Kritu.

Živeći na ostrvu, H. kreutzburg su postali manji prateći „pravilo ostrva“, što je hipoteza biologa Van Valena, prema kome velike životinje postaju manje, a manje postanu veće na ostrvu. Ova vrsta je ostala na ostrvu do izumiranja, čiji razlog nije poznat.

- Što se tiče njihovog izumiranja, postoji nekoliko hipoteza, uključujući fizičke katastrofe, previše hladno vreme, nedostatak hrane ili konkurenciju sa jelenima koji su stigli na Krit u kasnom srednjem pleistocenu. Još istražujemo tačne uzroke - kaže Gerakakis.

Iako su izumrli, mnogi od njihovih ostataka su se fosilizovali na visoravni Katuru, koja je poznata po bogatstvu fosilnih ostataka. Međutim, mnogi od njih su loše očuvani, fragmentirani, istrošeni i spljošteni, što otežava rekonstrukciju kičmenjaka koje predstavljaju. Ne samo da su fosili H. creutzburgi loše očuvani, već su i veoma fragmentirani, jer nikada nije pronađena potpuna lobanja ove vrste. Stoga su veličina, oblik i forma lobanje ove vrste predmet spekulacija.

Koristeći četiri fosilna ostatka iskopana između 1998. i 2002. godine, Gerakakis i prof. Makris, profesor Univerziteta Zapadne Atike, upustili su se u digitalnu rekonstrukciju lobanje ove izumrle patuljaste vrste nilskog konja koristeći fotogrametrijski pristup.

(Telegraf Nauka/Phys.org)