Novi uvidi u evoluciju i paleoekologiju mozazaura – čuveni izumrli morski gušteri nastavljaju da iznenađuju

Mozazauri su izumrli morski gušteri, čiji spektakularni primerci su prvi put pronađeni 1766. godine u blizini Mastrihta u Holandiji, što je podstaklo uspon paleontologije kičmenjaka (izučavanja fosilnih ostataka životinja sa kičmenim stubom).

Istraživači sa Univerziteta u Utrehtu predstavili su dosad najobuhvatniju studiju o ranoj evoluciji i ekologiji ovih izumrlih morskih reptila.

Preporučujemo

„Mozazauri su udžbenički primer makroevolucije, pojave novih i različitih grupa životinja, iznad nivoa vrste. Nova saznanja o njihovim odnosima i ponašanjima nas i dalje iznenađuju. Na primer, pomoću detaljne komparativne anatomije putem tehnologije mikro-CT skeniranja, dobili smo mnogo bolji uvid u to iz koje grupe guštera su mozazauri verovatno evoluirali“, kažu istraživači.

Osim toga, upotreba najsavremenijih tehnologija snimanja omogućila je izučavanje unutrašnjih struktura moždane šupljine i sređivanje ranih evolucionih odnosa nekih ranije problematičnih fosilnih taksona.

Studija se bavi ne samo ranom evolucijom mozazaura, već takođe istražuje male i velike aspekte biologije njihovog hranjenja. Spektakularan je primerak koji je pronađen u Angoli, a koji je u svom želucu imao ostatke tri druga mozazaura. To je prvi dokumentovani slučaj kanibalizma kod mozazaura.

Mozazauri pripadaju grupi guštera koji su otišli u more pre oko 100 miliona godina (kao preci kitova kasnije). Tokom svoje istorije od 34 miliona godina, evoluirali su u dobro prilagođene morske životinje koje su zauzimale širok spektar staništa. Zajedno sa velikim brojem drugih vrsta, izumrli su pre 66 miliona godina, nakon udara meteorita koji je takođe zbrisao dinosauruse.

„Poznat je relativno veliki broj fosila iz druge polovine evolucione istorije mozazaura, što omogućuje dobro razumevanje odnosa između tih vrsta, koje su klasifikovane u četiri glavne grupe. Mnogo manje se zna o njihovoj ranoj evolucionoj istoriji i kako su te glavne grupe povezane jedna s drugom, o njihovom poreklu i poreklu mozazaura sveukupno“, kažu istraživači.

Da bi se popunile te rupe u znanju, radi se na novim otkrićima i preispituju se uzorci putem naprednih tehnologija snimanja, što obezbeđuje značajne nove anatomske podatke za izvođenje filogenetskih odnosa. Ovaj rad doprinosi razrešenju dugotrajne naučne debate, zaključujući da mozazauri nisu vrlo tesno povezani sa zmijama, a podržavajući ideju da su njihovi najbliži rođaci blizu „gušterima monitorima“ (varanima).

Nije se mnogo znalo ranije ni o običajima u hranjenju mozazaura, ali je jedna mala, a izvanredna, rupa u znanju zatvorena otkrićem fosilizovanog mozazaura u Angoli sa tri druga mozazaura u želucu, od kojih je jedan bio iz iste vrste kao predator.

„Da li je taj mozazaur bio lešinar ili aktivni lovac ne može se reći sa sigurnošću, ali imamo prvi dokumentovani primer kanibalizma kod mozazaura. Osim toga, dobili smo uvide u način na koji su mozazauri procesuirali svoj plen i u relativnu telesnu veličinu plena i predatora“.

Uveliko je ispitano i ponašanje prilikom hranjenja mozazaura, uključujući podelu područja potrage za hranom kroz evolucionu istoriju grupe. U studiji su integrisani ranije objavljeni podaci sa novim, vrlo velikim uzorkom koji pokriva period od pre 92 do 66 miliona godina i otkrićima ostvarenim širom sveta. Rezultati studije rasvetljavaju obrasce podele područja potrage za hranom i diverziteta u ishrani mozazaura.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)