Da li su najbolje očuvani dinosaurusi na svetu umrli u događajima poput onih u Pompeji?

Foto: Shutterstock/ZhangDongFA

Raznovrsni fosili iz tog vremena bili su prilično spokojni do 1980-ih, kad su tamošnji žitelji počeli da pronalaze izuzetno očuvana stvorenja, koja su postizala visoke cene među kolekcionarima i muzejima.

Počela je fosilna zlatna groznica. I lokalni stanovnici i naučnici toliko su kopali da njihov rad može da se vidi iz svemira – možda najveća paleontološka iskopavanja na svetu.

Preporučujemo

Do 1990-ih je bilo jasno da takozvana Jisjen formacija sadrži izvanredno očuvane ostatke dinosaurusa, ptica, sisara, insekata, žaba, kornjača i drugih stvorenja.

Za razliku od skeletnih i ostalih fragmentarnih fosila pronađenih na većini drugih lokacija, mnoge životinje su bile kompletne sa unutrašnjim organima, perjem, krljuštima, krznom i sadržajem želuca.

To je ukazivalo na neku vrstu iznenadne, neobične prezervacije. Među pronalascima su bili čak i sisar veličine mačke i mali dinosaurus u sukobu, zaustavljeni usred akcije kad su umrli.

Pojavili su se prvi poznati pernati neavijanski dinosaurusi – neki toliko očuvani da su naučnici razaznali boje perja. Ta otkrića su predstavljala revoluciju u palentologiji, objašnjavajući evoluciju pernatih dinosaurusa i dokazujući bez sumnje da moderne ptice potiču od njih.

Zašto su ovi fosili tako izvrsni? Dosad je glavna hipoteza bila da se radi o naglom vulkanskom zatrpavanju, možda poput naleta vrelog pepela iz Vezuva koji je 79. godine sahranio mnoge stanovnike Pompeje. Sedimenti Jisjena se popularno nazivaju „kineska Pompeja“, piše Phys.org.

Nova studija kaže da je ideja o Pompeji vrlo privlačna – i potpuno pogrešna. Umesto toga, fosili su sačuvani običnijim događajima, uključujući kolapse jazbina i kišne periode koji su stvorili naslage koje su zakopale mrtve u džepovima bez kiseonika. Ranije studije su sugerisale da su se brojni događaji u stilu Pompeje desili u naletima tokom perioda od oko milion godina.

Sofisticirana tehnologija je sad smestila fosile u kompaktan period kraći od 93.000 godina, kad se nije desilo ništa posebno.

„Ovo su verovatno najznačajnija otkrića dinosaurusa u proteklih 120 godina“, kaže paleontolog Pol Olsen iz geonaučne opservatorije Lamont-Doerti na Kolumbijskom univerzitetu u Njujorku.

„Međutim, ono što je rečeno o načinu prezervacije ukazuje na značajnu ljudsku pristrasnost – pripisivanje izvanrednih, čudesnih uzroka običnim događajima kad ne razumemo njihovo poreklo. Ovi fosili su samo slika svakodnevnih smrti u normalnim okolnostima tokom relativno kratkog vremena“.

Fosili iz Jisjen formacije imaju dva osnovna oblika: nedirnuti, savršeno povezani 3D skeleti iz naslaga formiranih uglavnom na kopnu, i spljošteni, ali vrlo detaljni leševi iz jezerskih sedimenata, neki sa mekim tkivima.

Radi određivanja starosti fosila, Skot Meklenan sa Univerziteta Vitvotersrand u Južnoafričkoj Republici, analizirao je sićušna zrna cirkona iz okolnih stena i samih fosila. U njima je izmerio proporcije radioaktivnog uranijuma i olova pomoću novog, veoma preciznog metoda masene spektroskopije CA-ID-TIMS. Fosili i okolni materijal su datirani u vreme pre 125,8 miliona godina, koncentisani oko perioda kraćeg od 93.000 godina.

Dalje kalkulacije su pokazale da je taj vremenski okvir sadržao tri perioda određena varijacijama u Zemljinoj orbiti kad je klima bila relativno vlažna. Zbog toga su se sedimenti u jezerima i na kopnu formirali mnogo brže nego što se ranije mislilo. Mnoga mrtva stvorenja su bila brzo zakopana, a kiseonik koji bi obično doprinosio raspadanju bio je blokiran. Blokiranje je bilo najbrže u jezerima, što je očuvalo meka tkiva.

Istraživači isključuju vulkanizam na osnovu više razloga. Neke ranije studije su sugerisale da su stvorenja bila prekrivena laharima, brzim blatnim tokovima sličnim betonu koji ističu iz vulkana nakon erupcija. Međutim, lahari su krajnje burni i skloni rasturanju bilo koje žive ili mrtve stvari na koju naiđu.

Drugo objašnjenje kaže da su odgovorni piroklastični tokovi – brzi talasi vrelog pepela i otrovnih gasova u stilu Vezuva, koji su prekrili stanovnike Pompeje, omotavši tela zaštitnim slojevima materijala koji su ih očuvali u stanju u kom su bila u trenutku smrti. Čak i kad su se ostaci raspali, šupljine u pepelu su ostale i istraživači su mogli da izliju verodostojne gipsane kalupe.

Ostaci su karakteristično stegnuti u takozvanom bokserskom položaju, zgrčeni dok krv ključa i telo kolabira zbog vreline.

Iako postoje slojevi vulkanskog pepela, lava i magma u Jisjen formaciji, tamošnji ostaci nisu kao pompejski. Prvo, perje, krzno i sve ostalo bi gotovo sigurno bilo spaljeno u piroklastičnom toku. Drugo, dinosaurusi i druge životinje nisu u bokserskim položajima – mnoge su pronađene sa rukama i repovima lagodno savijenim oko tela, kao da spavaju, možda sanjaju, kad je smrt nastupila.

Dokazi ukazuju na iznenadno urušavanje jazbina, kažu istraživači. Središta stena oko skeletizovanih fosila generalno sadrže gruba zrna, ali zrna neposredno pored ili u skeletima često su mnogo finija. Istraživači smatraju da to znači da je bilo dovoljno kiseonika u okolini tokom izvesnog vremena da bi bakterije ili insekti razgradili barem kožu i organe, a dok se to dešavalo fina zrna iz okolnog materijala ušla su u šupljine. Kosti, otpornije na razgradnju, ostale su čitave.

Foto: Dr Gang Han / Canadian Museum of Nature / Ferrari / Profimedia

Čak i danas, urušavanja jazbina su uobičajen uzrok smrti ptica kao što su pingvini. U vremenu zamrznuta bitka između sisara i dinosaurusa možda se desila kad je sisar napao jazbinu dinosaurusa, pokušavaju da pojede njega ili mladunce. Može se spekulisati o tome šta je uzrok rušenja – veći dinosaurusi mogli su zgnječiti jazbine jednostvano gazeći unaokolo. Vrlo kišni periodi mogli su doprineti destabilizaciji zemljišta.

Olsen veruje da Jisjen formacija nije unikatna. Ni na jednom drugom mestu prosto nisu zvedena tako intenzivna otkrića u takvoj sredini. Kina pokušava da ograniči prodaju fosila, ali je tržište i dalje uspešno, a ogromni državni resursi ulažu se u razvoj turizma oko fosilnih lokacija.

Olsenov lični „sveti gral“ su pernati dinosaurusi, ali su oni veoma retki čak i u najbogatijim sedimentima. U istočnim Sjedinjenim Državama, nekoliko mesta koja su nekad imala životne sredine slične Jisjenu, mogla bi dati takve fosile, kaže on.

Ta mesta uključuju kamenolom na granici Severne Karoline i Virdžinije, gde je pronašao hiljade odlično očuvanih insekata; lokacije u Konektikatu gde mala iskopavanja obećavaju; i nekadašnji površinski kop u Nort Bergenu (u Nju Džerziju) koji je u prošlosti dao fenomenalno očuvane ribe i reptile. Sistematična iskopavanja na takvim lokacijama su manje-više veličine kupatila, kaže Olsen.

„Potreban je ogroman napor, što je skupo. I zemljište je vredno u tim oblastima. Tako da niko to ne radi. Barem zasad“.

(Telegraf Nauka/Phys.org)